Ići ćemo do Rgošta, pa šta košta

Možda najslikovitiji kanjon u Srbiji je onaj kojim teče Svrljiški Timok i kojim, dobrim delom prolazi pruga Niš – Zaječar. Na tom putu voz 32 puta ulazi i izlazi iz tunela i prelazi isto toliko mostova

Pruga koja spaja Niš sa Zaječarom, odnosno Borom i Negotinom napravljena je krajem 19. veka i bila je veliki izazov za projektante a još veći za neimare. Na deonici od Svrljiga do Knjaževca probija se kroz kanjon Svrljiškog Timoka ali ne prati sasvim njegov tok, već put skraćuje tunelima i mostovima. Često sam putovao tom prugom i uvek sam osećao neodoljivu potrebu da izađem na nekoj od davno napuštenih stanica i prođem pešice kroz kanjon. Ta prilika mi se nedavno i ukazala prilikom kratkog boravka u Knjaževcu.Jutarnji voz iz Zaječara trebalo je da stigne u 07.22 ali zbog dotrajale lokomotive, vagona i pruge, kasnio je, međutim, to kao da nikog nije uznemiravalo. Svi su strpljivo čekali. Nekad je značajan broj putnika išao doprve stanice, Rgošta, banje koja se do tridesetih godina prošlog veka ravnopravno takmičila sa Sokobanjom.
Voda u ovoj banji sadrži radon koji se na površini brzo oslobađa zbog čega je teško analizirati njenu lekovitost, ali oni koji u nju redovno dolaze tvrde da za reumatizam i išijas nema boljeg leka.
Kada je banja bila na glasu a posetioci mnogobrojni, nastala je i izreka Ići ćemo do Rgošta, pa šta košta. U međuvremenu, Sokobanja je postala jedna od najposećenijih banja Srbije a Rgošte je nepravedno zaboravljeno. Ipak, u Knjaževcu koji polako izlazi iz krize, ozbiljno računaju na njega kao na budući centar zdravstvenog i seoskog turizma.

Po spahijinoj luli

Posle Rgošta voz se zaustavlja u Podvisu i tu već reka završava sa meandriranjem. Sledeća stanica, Miljkovac, udaljena je deset kilometara i najveći broj od 32 tunela kojim se probija pruga nalazi se baš na tom delu. Put rekom je bar duplo duži, nije naročito atraktivan a kanjon je praktično neprohodan. Jedini posetioci ovog dela kanjona su pružni radnici i retki ribolovci. Svrljiški Timok je u kanjonu čist i bogat ribom, vozovi retki, pa ipak, ribolovci nerado prolaze kroz mračnetunele da bi stigli do nekog mesta pogodnog za pecanje.Najlepši deo kanjona krivuda od sela Miljkovca do Palilule i Niševca.
Stanica Miljkovac nema staničnu zgradu a nisam primetio ni put do sela. Do stanice Palilula prugom ima tri kilometra a stazom pored reke neznatno više. Ovde je kanjon znatno širi a izletnika i ribolovaca mnogo više. Do Palilule sam stigao neosetno, zanet žuborom vode, jutarnjim suncem i bojama proleća.Selo Palilula se formiralo uz prugu a deo je nekadašnjeg naselja Varoš, podgrađa, odnosno pazarišta Svrljiškog grada ustoličenog na visokoj steni iznad reke čije ruševine meštani nazivaju Kule.

Nekad je prostranu svrljišku kotlinu ispunjavalo veliko jezero. Po proceni geologa to je bilo tokom neogena. Oivičeno Svrljiškim planinama i Tresibabom, jezero je počelo da otiče probijajući nekoliko stotina metara visoku stenu koja se pruža u pravcu istok-zapad. Ta putanja je neverovatno duga i krivudava a meštani obližnjih sela je nazivaju Svrljiško ždrelo. Zapamtiću ga kao najslikovitiju klisuru u Srbiji.

Stenu s ruševinama grada s dve strane okružuje Svrljiški Timok a s treće reka Belica. Prilaz, s četvrte strane, vrlo je uzan i lako branjiv. Grad se pominje u 12. veku, tokom vladavine Stefana Nemanje. Mada nepristupačan, ipak je razoren 1412. godine. Ono što je preostalo, sačuvano je do NATO bombardovanja 1999. godine. Kule su postale kolateralna šteta ali ne zbog bombardovanja, već tragača za zlatom koji su iskoristili priliku i minirali ga. Da li su nešto našli nije poznato.Potrage za zlatom aktuelne su, pored ostalog, i zbog priče da su ovom prugom Nemci izvlačili bakar i zlato iz Bora tokom Drugog svetskog rata. Po pričanju meštana, svi vagoni nisu stigli do odredišta, već su neki od njih završili u vodama Svrljiškog Timoka. Navodno su u njima nedavno pronađene neke zlatne poluge. U istočnoj Srbiji je zlatna groznica hronična bolest a virusi su vrlo stari i potiču još iz rimskog, turskog i hajdučkih vremena. Mnogi ljudi koje sam sreo bili su razočarani kad su otkrili da nemam detektor za metale nego nekorisne foto-aparate.

Brana na Belici

U kraškom kanjonu, čije se litice izdižu do visine od skoro četiri stotine metara, postoje nebrojene pećine a jedna se nalazi ispod samog grada. Ušao sam u nju i utvrdio da ide strmo naviše. Nažalost, nisam imao čak ni upaljač pa sam dao mašti na volju i pretpostavio da vodi do grada. Na mestu gde se reka Belica uliva u Svrljiški Timok, napravljena je mala brana pa se tu tokom leta rado kupaju deca iz okoline. Pored Belice, Timok dobija vodu i s izvora tople vode koji se naziva Banjica pa se i ovde dolazi da se leči reumatizam.
Od Banjice do Niševca kanjon više nije mnogo dubok a ni tuneli na pruzi nisu dugački. Usput, sreo sam dva mališana iz Palilule koji svakog dana idu u Niševac u školu prugom. Njima vijugavi tok reke i stena s Kulama nisu nimalo fascinantan prizor.

Na padinama iznad pruge nekoliko travara bere rtanjski čaj za koji tvrde da je bolji od onog na Rtnju. I ribolovaca ima više na rečnim obalama. Zanimljivo zvuči podatak da je prvo udruženje ribolovaca u FNRJ osnovano u Svrljigu što najbolje govori o količini i kvalitetu ribe u Svrljiškom Timoku.Krajnja tačka mog putovanja bio je Svrljig. U doba knjaza Miloša bio je grad bundžija. To je bio razlog što je dugo bio zapostavljen ali je u drugoj polovini prošlog veka to nadoknadio – imao je periode kada je u njemu bilo više zaposlenih nego stanovnika.
Sećanje na to bogatstvo i obilje je još očuvano u kafani Kamiondžije gde se kobasice i vešalice prodaju na metar a pljeskavice su teže od pola kilograma. To je možda i pravo mesto na kojem bi ova priča mogla da se završi.

Izvor : “Politika Magazin”

Srodni tekstovi Akcije u realizaciji KLjTP Akcija pešačenje Svrljiškom klisurom 10.04.2010. god. NIŠEVAC-PALILULA Članovi Kluba Ljubitelja Timočkih Pruga su 11. aprila 2010.godine organizovali Akciju pešačenja na delu pruge od Niševca do Svrljiškog Miljkovca. Pritom je napravljeno mnogo fotografija koje pokazuju ovaj prelepi kraj naše zemlje. Da bi videli kako smo se mi proveli na ovom putešestvu , pratite link koji ce vas odvesti na stranu na kojoj je to i prikazano na našem sajtu

Srodni tekstovi KROZ KANјON SVRLjIŠKOG TIMOKA, ŠINAMA I STAZAMA Poslednji voz za staru prugu Evo još jednog teksta koji prikazuje lepote ovog dela Srbije i odnos države prema tim lepotama... Pratite link koji ce vas odvesti na stranu na kojoj je to i prikazano na našem sajtu