Muzicka podloga  
 www.timockapruga.org.rs 
 www.timockapruga.org.rs 
 www.timockapruga.org.rs 
Pretraži portal Koristite ovu PRETRAGU kao najlakši način da uz pomoć ključnih reči pretražite sajt K.Lj.T.P.
leva strana
KROZ KANJON SVRLJIŠKOG TIMOKA, ŠINAMA I STAZAMA
SPECIJALNA ZAHVALNOST

g-dinu Slobodanu Iliću
koji nam je dostavio ovaj tekst
Putokaz
Poslednji voz za staru prugu
Dok u razvijenim evropskim zemljama ulažu napore da železnički saobraćaj učine još bržim, efikasnijim i jeftinijim, Srbiji je iz međunarodnih finansijskih institucija preporučeno da od svih svojih pruga zadrži samo dve, a ostale ukine. Sa živopisne trase jedne od pruga „štikliranih za ukidanje” reporteri „Nacionalne revije” donose pun kofer dokaza da nije mudro žuriti u ostvarivanju takvih preporuka. Lepote, turizam, drukčije privređivanje, šargansko iskustvo – samo su neki od argumenata
Tekst i fotografije:
Dragan Bosnić
Beschreibung:http://www.nacionalnarevija.com/images/images/Broj%2018/Svrljig/16%20-%20kanjon%20s%20timoka%2003%2010%202005%20copy.jpgKažu da bi po preporuci Svetske banke i MMF u Srbiji trebalo da ostanu samo dva pružna pravca, duž „Koridora 10” i Barska pruga, uz mogućnost zadržavanja poprečnog pravca Požega–Stalać. Sve ostalo se gasi kao neprofitabilno i nepotrebno. Nekad gusta mreža vojvođanskih pruga je odavno zamrla, Danski kraljevski voz više ne saobraća, a i pruga prema Boru je bila privremeno ukinuta. Istovremeno, razvijene zemlje sve čine da železnički saobraćaj postane savremeniji, brži, ekološki i ekonomski opravdaniji. I iskustvo sa Šarganskom prugom ukazuje da je železnica sve zanimljivija za turiste, te da nije mudro šine uklanjati naprečac, preko noći. Jedan od pružnih pravaca„viđen za ukidanje” je i


Beschreibung: http://www.nacionalnarevija.com/images/images/Broj%2018/Svrljig/14%20-%20zdrelo%20s%20timoka%204444%20copy.jpgNiš–Svrljig–Knjaževac–Zaječar–Negotin. Reč je o izuzetno slikovitom predelu, naročito u delu od Svrljiga do Knjaževca. Upravo tom prugom koja spaja Nišavu i Dunav, možda jednim od poslednjih vozova, prošli su i reporteri Nacionalne revije, donoseći pred Vas ovu priču za čitanje i gledanje.
Pruga je trasirana krajem XIX veka i bila veliki izazov za projektante, još veći za neimare. Najveće prepreke na trasi bili su krečnjački masiv Tresibabe i ogranci Svrljiških planina. Na deonici od Svrljiga do Knjaževca pruga se probija kroz živopisni kanjon Svrljiškog Timoka. U odnosu na izuvijani tok reke, njena putanja je znatno kraća, jer prolazi kroz 32 tunela i preko približno toliko mostova. Od stanice Podvis do Niševca, putovanje podseća na šargansku vrtešku, samo što pruga ide pravo a reka pravi bezbroj osmica oko njene ose.

VREME MERENO LULOM

Beschreibung: http://www.nacionalnarevija.com/images/images/Broj%2018/Svrljig/07%20-%20kanjon%20svrljiskog%20timoka%2009%2010%202008%20copy.jpgTu, od Miljkovca do Palilule i Niševca, krivuda najlepši deo kanjona. Stajalište Miljkovac nema staničnu zgradu, ne primećuje se ni put do istoimenog sela. Odatle do stanice Palilula prugom se prelazi tri kilometra, a lepom stazom pored reke malčice više. Kanjon je tu znatno širi, primetno je i prisustvo izletnika i ribolovaca. Selo Palilula deo je naselja Varoš oformljen uz prugu. Varoš je nekad bila podgrađe, odnosno pazarište Svrljiškog grada, čije ostatke na visokoj steni iznad reke meštani zovu Kule.
Veoma davno, tokom neogena, prostranu Svrljišku kotlinu ispunjavalo je veliko jezero. Vode jezera behu se namerile na zapadni obod Tresibabe, par stotina metara visoku stenu koja se pruža nekoliko kilometara pravcem istok-zapad. Zaobilazećitvrde a mrveći sipljive stene, probiše se putanjom neverovatno dugom i krivudavom. To je danas Svrljiško ždrelo, sigurno najslikovitijaklisura u Srbiji. Upravo tu, na nekoliko stotina metara visokoj steni sa koje se pruža nezaboravan pogled na klisuru, podignut je Svrljiški grad.
Beschreibung: http://www.nacionalnarevija.com/images/images/Broj%2018/Svrljig/29%20-%20matejevac%20st%20jovan%2001%2010%202008%20copy.jpgStenu na kojoj je podignut Svrljiški grad sa dve strane okružuje Svrljiški Timok, a sa treće reka Belica. Prilaz sa četvrte strane je uzan i lako branjiv. Grad se pominje u XII veku, tokom vladavine Stefana Nemanje. Prema nekim izvorima, razorio ga je turski odmetnik Musa, godine 1412. Priča se da je lokalni spahija, kada bi kretao u grad, uvek palio lulu. Lula bi gorela taman koliko je trajao i put. Po tome je nekadašnje podgrađe prozvano Palilula. Od Palilule do grada je skoro tri kilometra velikog uspona. Sad, da l’ je Turčin bio brz i spretan kao divokoza, ili je ta lula strašno sporo gorela, ko će znati?
U kraškom kanjonu, čije se litice dižu skoro četiri stotine metara visine, postoje nebrojene pećine. Jedna se nalazi ispod samog grada. Na mestu gde se reka Belica uliva u Svrljiški Timok napravljena je mala brana, pa se tu tokom leta rado kupaju deca iz okoline. Pored Belice, Timok tu dobija toplu vodu sa termalnog izvora zvanog Banjica, pa su ovde dolazili i stariji meštani da leče reumatizam.
Od Banjice do Niševca kanjon više nije tako dubok, a ni tuneli na pruzi dugački. Na padinama iznad pruge nekoliko travara bere rtanjski čaj, za koji tvrde da je bolji od onog na Rtnju. Okolo pasu manja stada čuvenih svrljiških ovaca, a žene u reci peru vunu. Ribolovci na obalama. Zanimljivo, prvo udruženje ribolovaca u FNRJ osnovano je u Svrljigu, što jasno govori o količini i kvalitetu ribe u Svrljiškom Timoku.

PEĆINE, PONORNICE, PRERASTI

Beschreibung: http://www.nacionalnarevija.com/images/images/Broj%2018/Svrljig/10%20-%20uspon%20do%20svrljiskog%20grada%2015%2005%2006%2003%20copy.jpgGrad Svrljig je krajnja tačka ovog putovanja. U doba knjaza Miloša tu je bila granica, ali i grad bundžija. Dugo je okolina Svrljiga nosila naziv Pop-Marinkova republika, po svešteniku koji je predvodio bunu protiv Miloševe samovolje. Zato je pod Obrenovićima, vele, ovo dugo ostao nerazvijen kraj. U drugoj polovini XX veka, međutim, grad je u jednom periodu imao više zaposlenih nego ukupno stanovnika. Sećanje na to vreme obilja je još očuvano u kafani „Kamiondžije”, gde se kobasice i vešalice prodaju na metar a pljeskavica je teža od pola kilograma. Možda je baš to pravo mesto na kojem bi ova priča trebalo da se završi, ali još je puta pred nama.
Beschreibung: http://www.nacionalnarevija.com/images/images/Broj%2018/Svrljig/19%20-%20kopajkosara%20vodopad%2002%2004%202006%20copy.jpgU neposrednoj blizini Svrljiga se nalazi mesto neobičnog imena – Kopajkošara. Priča se da su još Turci spalili selo, pa su stanovnici živeli u zemunicama iz kojih su zemlju iznosili košarama. Staro selo, stare kuće od zemlje i još stariji žitelji. U selu posetioci nisu česti, ali, od kada je ovdašnja pećina Samar ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao mesto gde je speleolog Milutin proveo više od godinu dana, meštani se ne čude došljacima i ne pitaju mnogo. Pećina je duga skoro 750 metara, ima lepe ukrase i nalazi se na samom obodu sela. Ispod nje u jakom mlazu izvire voda.
Na mestu gde ponire, reka pravi jedan veoma zanimljiv prerast koji se, kao i pećina, naziva Samar. Do mesta poniranja nije lako doći bez vodiča ili dobrog navođenja. Posle pola sata provlačenja zaraslim stazama prvo se čuje huk vode koja ponire, potom se pojavi trokraki prerast. Primetno je da je prerast bio sastavni deo pećine u koju reka ponire. Koju stotinu metara dalje je još jedan ponor, ali manje atraktivan od ovog.
***
Bombe, odozgo ili odozdo?
Grad koji meštani nazivaju Kule bio je solidno očuvan do bombardovanja Srbije od strane NATO-a, u proleće 1999. Da li je tada i on postao „kolateralna šteta”, kao i cela ova zemlja, ili su ga zaista odozdo minirali tragači za zlatom iz neke davne priče, teško da će ikad biti pouzdano utvrđeno. Ako su to zaista bili ljudi koje je usred rata tresla zlatna groznica, jesu li štogod našli?
***
Virus zlatne groznice
Zna se da su ovom prugom Nemci tokom Drugog svetskog rata četiri godine izvlačili bakar i zlato iz Bora. Meštani pripovedaju, naročito u dugim zimskim večerima, da nisu svi ti vagoni stizali do odredišta i da su u Timoku onomad pronađene neke zlatne poluge. Virus zlatne groznice u Istočnoj Srbiji pretrajava dugo, još od rimskih, turskih i hajdučkih vremena.
***
Pandiralo
Svrljiški Timok je zanimljiv i na svom izvorišnom delu. Kod sela Periš reka nestaje u velikom mračnom otvoru Pandiralu. Šest stotina metara dalje, na drugoj strani sela, ponovo izvire na mestu koje meštani nazivaju Vrelo. O mističnom Pandiralu su raspredane neverovatne priče. Neki su, vele, pokušali da otkriju šta se krije u njegovoj tami. Nikad se nisu vratili, kao što ni stoka koju bi bujice ponele u bezdan više nikad nije viđena.


VAŠ KOMENTAR , PREDLOG , SUGESTIJU , NAPOMENU ....NAPIŠITE OVDE

Dodajte komentar
Komentari
Trenutno komentara.

telo
AR Tutorijali
Top