* ADRESA KLUBA * 
 * Klub Ljubitelja Timočkih Pruga  
 * Vojvode Putnika 8  
 * Zaječar, 19000  
 * ADDRESS OF CLUB * 
 * Timok Railway Fans Club  
 * Street Vojvode Putnika No. 8  
 * City of Zaječar , 19000  
 * Telefon / Phone: +381(0)19424079  
 * Fax. +381(0)19425669 * 
 www.timockapruga.org.rs 
 www.timockapruga.org.rs 
 www.timockapruga.org.rs 
PRETRAŽI PORTAL
Koristite ovu PRETRAGU kao najlakši način da uz pomoć ključnih reči pretražite portal
leva strana
RADOVI NA DOVRŠENJU ŽELEZNIČKE PRUGE KNJAŽEVAC — NIŠ


Inž. STANISLAV M. VELIMIROVIĆ
Tekst objavljen u časopisu RAZVITAK br.1 za 1969. godinu

RADOVI NA DOVRŠENJU ŽELEZNIČKE PRUGE KNJAŽEVAC — NIŠ
ZA VREME PRVOG SVETSKOG RATA 1914 — 1918. GODINE


Doček prvog voza u Nišu 31. januara 1884.godine

Posle balkanskih ratova 1912—1913. godine Srbija nije provela ni punu godinu dana u miru kada joj je u junu 1914. bio objavljen rat od strane Austro-Ugarske.
Materijalno iscrpljena usled pomenutih ratova ona je zamolila za pomoć svoje saveznike koja joj je mogla biti dostavljena jedino preko Soluna sa kojim je imala direktnu železničku vezu, kao i preko Prahova gde svi potrebni radovi za uspostavljanje železničkog saobraćaja još nisu bili dovršeni u trenutku izbijanja rata.
Pošto se jedino preko Prahova mogla održavati veza sa Rumunijom i Rusijom, pristupilo se odmah dovršavanju neophodnih potrebnih. radova, tako da je polaganje koloseka na pruzi Prahovo—Negotin, uređenje železničke stanice Prahovo kao i samog pristaništa bilo vrlo brzo obavljeno i pruga bila puštena u saobraćaj već 1. jula 1914. godine. Isto tako bio je položen kolosek i na delu pruge Zaječar—Knjaževac i 15. januara 1915. i taj deo pruge predat saobraćaju1).
No najteži deo pruge od Knjaževca do Niša bio je nedovršen. Cela ta linija normalnog koloseka: Prahovo—Zaječar—Knjaževac—Niš bila je deo tzv. Transbalkanske železnice koja je imala trasu: Kladovo— Negotin— Zaječar —Knjaževac—Niš—Prokuplje — Kuršumlija—Merdare—Prištnna—Kosovo— Prizren—Skadar-obala Jadranskog mora, gde su se na pojedinim deonicama već i izvodili radovi u vremenu izbijanja rata.

Pošto je sve bruto iz Prahova moralo da se pretovaruje u Zaječaru i dalje da prevozi uzanim kolosekom do Paraćina a tamo opet da pretovaruje na normalni kolosek, kao i bruto iz Soluna da se pretovaruje u Paraćinu i Zaječaru, bile su preduzete najhitnije mere za dovršenje pruge Knjaževac—Niš u što kraćem roku, kako bi se uspostavila direktna veza Solun — Prahovo i na taj način ubrzo prevoz ratnog materijala iz Francuske za Rusiju kao i iz Rusije za Srbiju2).
I već 23. januara 1915. godine Savet je rešio da se dovršenje železničke prute Knjaževac—Niš preda novoosnovanom Administratavno-finansijskom Birou, kome su data velika ovlašćenja u pogledu nabavke alata i materijala kao i odobravanje isplata i lik-vidacije isplatnih dokumenata tj. data mu je puna vlast u administrativnom, finansijskom i tehničkom pogledu. Pored toga bio mu je odobren i obrtni kapital u iznosu od 100.000 dinara.
Na čelo ovog Administrativno-finansijskog Birao bili su postavljeni kao članovi: Miloš Savčić, bivši ministar građevina, Miloš Damnjanović, načelnik Ministrarstva građevina i Vlada Marković, direktor Izvozne banke.
Pruga je bila podeljena u tri sekcije sa šefovima sekcija: Milivojem Pavlovićem, Svetozarom Aranđelovićem i Petrom Putnikom, koji su u isto vreme bili i preduzimači na građenju ove pruge zajedno sa Milošem Savčićem, bivšim ministrom građevina.
Uprava za građenje železnica zatražila je 31. januara 1915. godine od Vrhovne komande da se oslobode vojne dužnosti inženjeri Ognjan Kuzmanović i Petar Milenković i da se upute na građenje železnice Knjaževac—Niš, što je i učinjeno i imenovani raspoređeni kao pomoćnici šefova sekcija i to O. Kuzmanovpć u Knjaževcu a P. Milenković u Svrljigu3).
Pored toga Zarobljenička Komanda uputila je 2. februara 1915. oko 14.000 ratnih zarobljenika dok je Vrhova komanda oslobodila više mlađih inženjera vojne dužnosti, pa su svi - i zarobljenici i inženjeri - bili upućeni Administrativno-finansijskom birou na rad.
Od kolike je važnosti i hitnosti bilo dovršenje ove pruge može se videti i po tome što je od Rusije bilo dobijeno 12.000.000 dinara za ove radove.
Radilo se vrlo užurbano ali i pored svega toga taj deo pruge nije mogao biti dovršen, pošto nam je Bugarska objavila rat i napala nas u oktobru 1915. godine, usled čega je došlo ne samo do prekida radova na pruzi nego i do razaranja nekih već izgrađenih važnijih objekata na samoj pruzi. Do trenutka prekida radova bio je položen kolosek do iza Podvisa od knjaževačke strane i do Niševca od niške strane.
Posle povlačenja srpske vojske preko Albanije određeno je ostrvo Krf za sedište Vlade i Narodne Skupštine, koje su tamo i produžile sa svojim redovnim radom

U njihovom radu bilo je dosta optuživanja zbog propasti otadžbine, zbog „peskarske" afere, kada je srpskoj vojsci za vreme rata davan hleb u kome je bio pesak sa brašnom, zbog „opančarske" afere kada su vojnicima davani opanci od hartije umesto kože, kao i zbog drugih nerešenih afera nastalih u toku rata.
Jedno od tih nerešenih pitanja bile su i vrlo teške nepravilnosti počinjene pri dovršenju pruge Knjaževac—Niš, koje su dale povoda da se podnese sledeća interpelacija u Narodnoj skupštini:

„INTERPELACIJA NA GOSPODINA MINISTRA GRAĐEVINA„

Rat, izazvat 1914. g. od strane Austrije zatekao je Srbiju nespremnu u mnogo koječemu.
Jadranska železnička pruga Niš — Zaječar — Dunav bila je u radu, ali daleko od toga da bude dovršena u skorom vremenu.
U početku 1915. g. Kraljevska Vlada uz želju i Narodne Skupštine, pa i celog našeg naroda, poklonila ja pažnju ozbiljnu toj pruzi iz opštine narodnih, a naročito vojničkih interesa.
Nije se gledalo, niti je se u opšte vodilo računa, šta će ta pruga koštati, samo da se čas pre dovrši i pusti u saobraćaj. I zaista počelo je se ozbiljno raditi. Stvoren je i biro za finansiranje u Nišu, oslobođeni su vojne dužnosti mnogi ljudi, inženjeri, preduzimači i t. d. kako bi se upotrebili za ovaj posao, data je bila u dovoljnoj meri i radna snaga, građana, vojske, zarobljenika itd. ali vojni događaji su išli veoma brzo, naročito posle objavljenog rata Srbiji od strane Bugarske, tako, da se pruga nije mogla dovršiti, a sav materijal i pružni i vozni itd. pao je neprijatelju u ruke. Šteta je dakle neizmerno velika. Usled ovakve brzine događaja verovatno da su ostali ne prečišćemi i ne likvidirani računi o ovom preduzeću između države, preduzimača, nabavljača radenika i t. d., kao što su ostali ne likvidirani i mnogi poslovi, nabavke, liferacije i t.d., koje je država bila izdavala.
Kako imamo uverenja, da su računi za građenje pruge Niš—Knjaževac—Zaječar—Dunav okončavani i naplaćivani pojedinima za vreme same naše evakuacije, pa i onda, kad smo i poslednju stopu naše zemlje izgubili, kao i docnije, i to isplaćivale strahovito velike sume, ma da je se za mnoge druge isplate kao npr.: za rekviriranu stoku i hranu seljaku, upropašćenu komoru i t.d. uvek govorilo, da nema novaca, pa da moraju čekati do povratka u Otadžbinu.

Sve ovo, dalo nam je povoda umoliti Gospodina Ministra za odgovor u Narodnoj Skupštini:
1. Je li država neposredno finansirala ovo preduzeće ili nije?
2. Ako nije, onda kome su bili ustupljeni ovi radovi?
3. Jesu li plaćeni svi računi o građenju pruge?
4. Kolika je se suma imala isplatiti preduzimačima ili nabavljačima (naravno za izrađeni posao
i nabavljeni materijal) do naše evakuacije. Kolikoje nsplaćeno još u Srbiji, a koliko je i kome isplaćeno posle evakuacije?
2. april 1918. god.. Krf

Interpelanti:
Nikola Đ. Mitić s.r.

Mihailo Jovanović s. r.
Nastas Blagojević s. r. narodni poslanici.

Predsednik Narodne Skupštine Đoka Ž. Bračinac stavio je na interpelaciji belešku: „Uputiće se nadležnom Ministru"5,no da li je po toj interpelaciji šta preduzeto o tome nema nikakvih podataka.
Prosto izgleda neverovatno i neshvatljivo da su preduzimači za građenje Knjaževac — Nši u isto vreme bili i Državni činovnici i to: jedan član Administrativno-finansijskog Biroa i tri šefa sekcije, sa dva pomoćnika šefova sekcije koji su, svakako, i sami učestvovali kao neka vrsta pod-preduzimača.
1) Tvrđenja narodnih poslanika u pomenutoj interpelaciji opravdano navode na misao da je državna administracija u ovom slučaju funkcionisala ,,vrlo dobro", kada se čak i za vreme evakuacije srpske vojske iz Srbije 1915. godine pa i docnije isplaćuju strahovito velike sume preduzimačima, i to onda kada smo i poslednju stopu naše zemlje izgubili!
Prema tome, sumnja da su ti preduzimači, sa svojim pomoćnicim, imali dvostruku ulogu: prvo, kao državni činovnici sa velikim ovlašćenjima naredbodavaca i drugo, kao preduzimači kojima su se te ogromne sume isplaćivale, nije bila neopravdana i neumesna i bez osnova, kada se čak i u Narodnoj skupštini traži objašnjenje o tom radu izvesnih lica, koja su se u ovom slučaju pokazala kao sasvim amoralna i bez patriotskog osećaja, no na koja pitanja, nažalost, nije uopšte dat odgovor.

NAPOMENE:
1. Petar Milenković: Istorija građsnja železnica i železnička politika kod nas {1850—1935), Beograd, 1936, str. 186.
2. Aleksandar Spasojević: Problem transportovanja rumunskog i ruskog ratnog materijala preko Srbije 1914. i 1915. godine (u rukopisu).
3. Petar Milsnković: Istorija građonja železnica i železnička politika kod nas {1850—1935), Beograd, 1936, str. 184.
4. Aleksandar Spasojević: Problom transportovanja rumunskog i ruskog ratnog materijala preko Srbije 1914. i
1915. godine (u rukopisu).
5. Stenografske beleške Kraljevine Srbije, 87 Redovni sastanak Narodno skupštine, održan 4. aprila 1918 god. na Krfu


Obrada za postavku ove teme
Aranđelović Petar
predsednik Kluba ljubitelja Timočkih pruga


VAŠ KOMENTAR , PREDLOG , SUGESTIJU , NAPOMENU ....NAPIŠITE OVDE

telo
AR Tutorijali
Top