* ADRESA KLUBA * 
 * Klub Ljubitelja Timočkih Pruga  
 * Vojvode Putnika 8  
 * Zaječar, 19000  
 * ADDRESS OF CLUB * 
 * Timok Railway Fans Club  
 * Street Vojvode Putnika No. 8  
 * City of Zaječar , 19000  
 * Telefon / Phone: +381(0)19424079  
 * Fax. +381(0)19425669 * 
 www.timockapruga.org.rs 
 www.timockapruga.org.rs 
 www.timockapruga.org.rs 
PRETRAŽI PORTAL
Koristite ovu PRETRAGU kao najlakši način da uz pomoć ključnih reči pretražite portal
leva strana
Ćira Paraćinac

Tragom uskokolosečne pruge Paraćin-Zaječar-Vražogrnac

Autor teksta
Marija Stokić Ćirić

KLIKNITE NA SLIKU , DA BISTE JE VIDELI U PUNOJ VELIČINI

I evo da pocnem i ovu temu o jednoj meni najlepsoj pruzi u Timockom regionu.Najlepšoj iz razloga kroz kakve je krajeve prolazila na putu od Zajecara do Paracina.
Prvo naravno malo istorija,a onda i slikice....
Pruga Paraćin-Vražogrnac,usla je projekat o izgradnji novih zeleznica,izglasanim od strane Narodne Skupštine1898.god.
U tom cilju u toku 1899. i 1900.godine izvrseno je trasiranje i izrađen predmer za prugu koloseka širine 0,76m,trasa pruge probija se kroz izuzetno tezak teren,naročito na prevoji Čestobrodica.
S obzirom da je Timočka krajina bila ne povezana sa prugom Beograd-Nis,1896.god donosi se zakon o građenju Timočke železnice Niš-Kladovo gde bi ova relacija bila deo buduće transbalkanske pruge i samim tim povezala Dunav sa Jadranskim morem,ali zbog brojnih poteškoća izgradnja ovog pravca se odlaze i odlučuje se da se Zaječar poveže najkracim putem sa Paraćinom. Oblast Timoka privredno veoma bogata-poljoprivreda,stočarstvo,a u prvom planu rudarstvo,Borski rudnik nije bio povezan sa nijednom železnicom,a ugalj iz Vrške Čuke transportuje se do Dunava belgijskom prugom.
U proleće 1904.god počelo je obeležavanje prugeParaćin -Zaječar,po izabranim trasama a bilo ih je nekoliko,jer problem predstavljao prelaz preko Čestobrodice.Pruga je prvobitno bila predviđena za normalnu širinu koloseka.
Postojalo je više varijanti trasa:
-prva je išla dolinom reke Grze od Izvora(Paraćinskog) do Obradovih Stolica (Čestobrodica) i Suvaje
-druga trasa je urađena bez tunela
-treća trasa sa istim nedostacima kao i prve deve a uz to bila je i najskuplja.
Komisija je više puta bivala obrazovana i uvek je davala različite predloge,zbog konfiguracije terena kojom bi trasa išla.
Najpovoljniju trasu dao je Ognjen Kuzmanović i po njoj je pruga i sagrađena.
Maja 1904.godine Uprava fondova odobrila je Vladi zajam za građenje novih pruga ,tako da se odmah pristupilo obeležavanju pruge.
Kako je trebalo početi sa gradnjom pruge,odmah je došlo do zastoja zbog širine koloseka,ministar građevina bio je za širinu koloseka od 1,00m dok su javnost,inženjersko udruženje kao i Nikola Pašić bili za širinu koloseka od 0,76m koja je i usvojena za građenje pruge.
Domaći građevinari gradili su i deonicu Paraćin-Donja Mutnica.Najteži deo pruge između Donje Mutnice i Bogovine ,maja 1907.godine ustupljen je građevinskom preduzecu iz Pešte.
Decembra 1907.godprilikom građenja donjeg stroja preko Čestobrodice došlo je do velikog klizanja terena,pa su radovi obustavljeni.A onda je ponovo izasla komisija na teren i predlozili su novu varijantu sa velikim tunelom preko Čestobrodice.
Pore ovog problema pojavi se i problem sa stanovništvom Boljevca,jer je trasa pruge bila udaljena od varošice,a ministar nije uzimao u obzir njihove molbe.Tako da su se žalili Kralju Petru 1906.god prilikom njegovog obilaska Istočne Srbije.Tako da je on naredio da se trasa izmesti i približi Boljevcu.
Ovoj promeni trase doprineli su i braća Minh,vlasnici rudnika kamenog uglja "Rtanj",čime su prugu približili mestu do koga je vodila žičara za transport uglja(stanica Mirovo).
Deonice pruge od Paraćina do Izvora u dužini od 17,8km,kao i deonica Zaječar-Krivi Vir u dužini od 62,1km puštene su u saobraćaj 14.januara 1911.god.Istog dana u saobraćaj je predata i deonica Zaječar-Vražogrnac u dužini od 7km kao veza za tzv. "belgijsku prugu".
Belgijskom prugom dovožen je sav materijal kao i vozna sredstva,za izgradnju pruge Paracin-Vrazogrnac.
S obzirom na slabu razvijenost drumskog saobraćaja,u to vreme,dve deonice koje su pustene u saobracaj koristili su direktni putnici,jer su se roba i putnici prebacivali između Izvor i Krivog Vira tzv "transbordmanom".
Deonica od Krivog Vira do Izvora u duzini od 25,3km,potpuno je zavrsena u decembru 1911.godine.Ovu deonicu prvobitno je gradio strani prduzimač,međutim nije ispunio rok za završetak deonice(26.septembar 1910.god) pa deonica biva predata u ruke inženjera Petra Milenkovića,koji je sa jos nekoliko inženjera i domaćih radnika zavrsio posao na vreme.
Pruga je predat u saobraćaj 28.januara 1912,god,u duzini od 105,2km.
Tako je zavrsetkom i ove depnice pruge Paraćin-Zaječar,oblast Timoka,tj.oblast krajine od Dunava,preko Vražogrnca belgijskom prugom,povezana sa dolinom Morave odnosno prugom Beograd-Niš.
Pruga Paraćin-Zaječar povezana sa je sa uzanim prugama Zapadne Srbije ,umetanjem treće šine u normalni kolosek pruge Beograd-Niš na deonici Paraćin-Stalać,tako da je i ovde kao i na deonici pruge od Vražogrnca do Zaječara,u upotrebi bio tzv "upleteni "kolosek.
Ova šina je skinuta za vreme okupacije Srbije od 1915.-1918.god, od strane Nemaca,jer je kretanje vozova bilo nesigurno zbog šine i skretnice,a nakon oslobođenja osetio se nedostatak uzanog koloseka na ovoj deonici pa je izgrađen uzani kolosek i završen 1924.god.
Pruga Paraćin-Zaječar bila je povezana i sa prugom Ćuprija-Senjski Rudnik-Ravna Reka ,11.novembra 1915.god.
Nakon izgradnje pruge Užice-Vardište,1925.godine,pruga Paraćin-Zaječar-Vražogrnac bila je povezana preko Mostara sa Jadranskim morem.Već1926.god počeli su redovno da saobraćaju direktni vozovi na relaciji Bor-Dubrovnik,koji su prevozili bakar iz Bora,a u Bor dovozili koks.
Na prugu Paraćin-Zaječar-Vražogrnac,bila je priključena pruga Bor-Metovnica.Ovu prugu gradilo je francusko društvo borskih rudnika,ne bi li svoje rudnike povezali sa mrežom pruga SDŽ.
Tako je pruga Bor-Metovnica predata u saobraćaj 10.maja 1912.god i preko stanice Metovnica vezana za prugu Paraćin-Zaječar-Vražogrnac.
Ovom prugom u duzini od 20,6km upravljala je direkcija borskih rudnika sve do 1952.god,a zatim je prešla u eksploataciju i javno saobraćaj SDŽ.
A evo i karte pruge od Bora do Dubrovnika

Pruga Paraćin-Zaječar-Vražogrnac je brdskog karaktera,sa usponom od 28 promila na deonici Izvor-Obradove Stolice,i istim tolikim padom od Obradovih Stolica do Male Suvaje.Vododelničkim tunelom "Obradove Stolice"prelazilo se iz moravskog u timočki region.
NASTAVAK PUTOPISA POGLEDAJTE OVDE
KLIKNITE NA SLIKU , DA BISTE JE VIDELI U PUNOJ VELIČINI

Na ovoj deonici brzine vozova bile su max.20 km/h zbog izuzetno nepovoljnih parametara pruge,nagib 28 promila a Rmin=80m.Na ostalom delu pruge brzina kretanja vozova bila je 30km/h.
Na pruzi Paraćin-Zaječar-Vražogrnac bila su sledeća službena mesta:
VRAŽOGRNAC
ZAJEČAR
ZVEZDAN
GAMZIGRAD
METOVNICA
ŠARBANOVAC
SUMRAKOVAC
BOGOVINA
BOLJEVAC
MIROVO
JABLANICA
LUKOVO
KRIVI VIR
MALA SUVAJA
VELIKA SUVAJA
OBRADOVE STOLICE
JAVORAC
KLAČEVICA
IZVOR
DONJA MUTNICA
LEŠJE
DAVIDOVAC
GLAVICA
PARAĆIN FABRIKA STAKLA
PARAĆIN
Stanica Paraćin-teretna stanica,imala je 5 koloseka,od kojih se treći produžavao do putničke stanice koja je imala samo jedan kolosek,a on se dalje produžavao u prugu ka Stalaću.Stanica je imala ložionicu sa dva koloseka i jednim slepim pored ložionice;tovarni profil,kolsku vagu.
evo kako je nekad izgledala stanica Paraćin

..a danas izgleda ovako...renovirana je 2009.god

Stajalište Paraćin fabrika-ovde se odvajao industrijski kolosek za Srpsku fabriku stakla,bez obeležja.
Stajalište Lešje-od objekata imalo je samo stražaru,danas bez obeležja.
Stanica Davidovac-imala je 4 koloseka.Od stanice Paraćin trasa pruge išla je ispod Karađorđevog brda do sela Glavice gde je reku Crnicu prelazila gvozdenim mostom dužine 34m.Nakon izgradnje normalnog koloseka Paraćin-Stari popovac,uzana pruga je upletena u normalni kolosek između Paraćina i Davidovca,pa je prelazila preko novog mosta.
...evo slike mosta nekad i sad...

..nekada je bilo ovako...

..a danas....

Stanica Donja Mutnica-stanicna zgrada sa desne strane pruge Parćin-Zaječar,imala je tri koloseka.
..slike stanice nemamo...
Stanica Izvor-imala je pet koloseka,kolsku vagu,tovarni profil ,vodostanicu,2 vodonapojnika,kanal za pregled lokomotiva.Imala je i lokomotivu potiskivalicu za potrebe zaprege na potezu Izvor-Obradove Stolice.
...nekad je bilo ovako...

..danas stanica izgleda ovako...

Ukrsnica Klačevica-dva koloseka,zgrada postaje i dve stražarenalazili su se sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar-Vražogrnac.
...slike nemamo...
Ukrsnica Javorac-dva koloseka,stanična zgrada sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar-Vražogrnac.
...i ovde nemamo slike....
Stanica Obradove Stolice-3 koloseka,okretnica,kanal za pregled lokomotiva.U stanici su postojale i dve strazare i tri stambene zgrade.Na 85m od izlazne skretnice u pravcu Zaječara-ulaz u tunel "Obradove Stolice",najduzi tunel na pruzi1907,8m.
Danas je tunel dat na korišćenje pred. Srbija Šume kao i stanična zgrada stanice Obradove Stolice i stanica Velika Suvaja.
evo slike stanice Obradove Stolice nekad

a danas izleda ovako,tj.ono što je ostalo od nje...

Trasa pruge savladavši tunel "Obradove Stolice",ulazi u dolinu rečice Velika Suvaja,prlazila tri mosta,a zatim i četvrti gvozdeni most ispred stanice Lukovo.
Velika Suvaja-tovarište.Zgrada šumske sekcije nalazila se sa desne strane pruge Paraćin-Zaječar.Ovde su se tovarila isključivo drva.
...slike nemamo...
Mala Suvaja-u prvo vreme ukrsnica,a zatim tovariste u kojem su se takođe tovarila drva;dva koloseka,stanična zgrada sa leve strane pruge Paraćin-Zaječar.
...nekada ovako...

... a danas....

Krivi Vir-6 koloseka,stanicna zgrada sa leve strane pruge Paraćin-Zajecar.Imala je magacin sa tovarnom rampom,vodostanicu,ri vodonapojnika,kanal za lokomotive,peskaru i postrojenje za ugalj.
U pravcu stanice Lukovo nalazila se triangla za okretanje lokomotiva za potrebe potiskivanja teskih vozova na deonici Obradove Stolice-Krivi Vir.
Stanica Krivi Vir nekad...

...a danas je od nje ostalo ovo...

Stanica Lukovo-4 koloseka,stanična zgrada levo,imala je magacin sa tovarnom rampom,dve strazare i zgradu nadzornika pruge.
..danas ova stanica izgleda ovako...

..trasa pruge ka Zaječaru...

a kako je bilo nekad ne znam,ko ima sliku slobodno neka je ubaci...
Jablanica-stajalište bez objekata.
Mirovo-stanica sa 4 koloseka,stanicna zgrada sa bila je sa desne strane pruge Paraćin-Zajecar,kolska vaga,dva vodonapojnika.
Iz stanice MIrovo odvajao se ind.kolosek za termoelektranu i ind.kolosek rudnika kamenog uglja"Rtanj" koji se račvao u 6 koloseka.
Stanica Mirovo nekad-izvor fotografije Z.Bundalo

..sada ova stanica izgleda ovako...

Između stanica Lukovo i Mirovo trasa pruge se dva puta ukrstala sa drumom.
Most na Mirovskoj reci..
..nekad...

..danas...

trasa pruge između Mirova i Boljevca,a u pozadini planina Rtanj...

Boljevac-stanica sa 4 koloseka,stanicna zgrada sa desne strane pruge,magacin sa tovarnom rampom,tovarni profil,dve strazare kao i zgradu nadzornika pruge.
Nakon izlaska iz stanice Boljevac,trasa se ukrsta sa drumom, a zatim između Boljevca i Bogovine prelazi most preko Crnog Timoka i dalje prati tok reke do Zajecara.

..stanica Boljevac,danas...

Nakon izlaska iz stanice Boljevac,trasa se ukrsta sa drumom, a zatim između Boljevca i Bogovine prelazi most preko Crnog Timoka i dalje prati tok reke do Zajecara.
Bogovina-stanica sa 4 koloseka,stanična zgrada sa leve strane,pored nje magacin sa tovarnom rampom,vodostanica sa jednim vodonapojnikom.kolska vaga,tri strazare.
Nedaleko od stanice nalazila se triangla od koje se odvajao ind.kolosekza rudnik mrkog uglja "Bogovina".
..stanica Bogovina danas izgleda ovako..starijih slika nismo za sada pronasli...

Sumrakovac-ukrsnica sa dva koloseka.Stanicna zgrada sa leve strane,a pored nje tovarna rampa,dve strazare na izlazu ka Zajecaru.
...stanica Sumrakovac i njen danasnji izgled...

Dalje trasa prelazi mostom Sumrakovačku reku,a zatim sledi
Stanica Šarbanovac-stanica sa tri koloseka,stanicna zgrada sa leve strane.,magacin sa tovarnom rampom,dve strazare.
..stanica Šarbanovac danas izgleda ovako..

..most preko Šarbanovačke reke..nekad i sad..

Jedan propust-"Bozurov potok"

..i danas stoji cesma...

Trasa nastavlja ka stanici Metovnica,ulazi u tenel "Baba Jona" ili "Tunel ljubavi",duzine 230m.Evo njegovog uzgleda nekad...

..i njegov izgled sada...

Nakon prolazka tunela trasa vodi na metovnicki most preko Timoka,duzine 57,3m.
..nekada ovako...

..a danas...

I stizemo do stanice Metovnica-najveca stanica na pruzi.Od stanice Metovnica odvajala se pruga(širine koloseka 0,76m) za Bor.Stanica je imala pet koloseka,tsanicna zgrada sa leve strane pruge,gledano iz pravca Paracina.
Prva tri koloseka,produzavala su prema Boru i bila su povezana kolosecnim vezama za koloseke nekadasnje stanice Borskog rudnika.Tako je bilo sve do 1952.god dok JŽ nisu preuzele u eksploataciju prugu Metovnica-Bor.Nakon toga stanica je imala ukupno 10koloseka,lozionicu,okretnicu,vodostanicu sa dva vodonapojnika,kanal za pregled lokomotiva,stanicni magacin sa tovarnom rampom,kolsku vagu i tovarni profil.Osim toga stanica je imala i dve strazare,kao i stambene zgrade.
Ne mogu a da ne spomenem da je moja mama rođena u ovoj stanici.
A tu su i slike naravno,nekadasnji izgled stanice...

i danasnji...

Trasa dalje vodi kroz "Tunel Šupljar" duzine 11,2m ,dolinom Timoka,zatim sledi stajalište Gamzigrad,stajalište sa desne strane iz pravca Paracina.
Tunel Šupljar nekad..

..i danas...

I stizemo do tunela "Zvezdan",duzine 308m i ne zadugo nakon izlaska iz tunela sledi most preko Crnog Timoka duzine 40m.
..nakad..

..danas...

Most preko Crnog Timoka nekad...

..a ovo je ono sto je ostalo od njega...

Sledi stanica Zvezdan-imala je 3 koloseka,stanicna zgrada sa desne strane pruge Paracin-Zajecar-Vrazogrnac.Imala je kolsku vagu,a na ulazu iz pravca Zajecara odvajao se industrijski kolosek za utovar uglja iz rudnika "Lubnica",koji je do ovde dopreman žičarom.
..danasnji izgled stanice Zvezdan...

Ćira Paraćinac ispred stanice Zvezdan (iz pravca Zajecara)

Stanica Zaječar-stanicna zgrada sa desne strane pruge Paracin-Zajecar-Varzogrnac.
Imala je 29 koloseka sirine 0,76m i 28 koloseka normalne sirine,lozionicu,kolsku radionicu,postrojenja za pranje lokomotiva,za izbacivanje šljake,okretnicu koja je sluzila za obe sirine koloseka,kolsku vagu,bazene i estakade za ugalj,vodostanicu sa vodonapojnicima..
U stanici Zajecar nalazilo se sediste Saobraćajne sekcije,Sekcije za vucu vozova i Sekcija za odrzavanje pruga.


VAŠ KOMENTAR , PREDLOG , SUGESTIJU , NAPOMENU ....NAPIŠITE OVDE

telo
AR Tutorijali
Top