Muzicka podloga  
 www.timockapruga.org.rs 
 www.timockapruga.org.rs 
 www.timockapruga.org.rs 
Pretraži portal Koristite ovu PRETRAGU kao najlakši način da uz pomoć ključnih reči pretražite sajt K.Lj.T.P.
leva strana
Jedan vek od puštanja u saobraćaj pruge Paraćin - Zaječar

KLIKNITE NA SLIKU , DA BISTE JE VIDELI U PUNOJ VELIČINI

Odvojena visokim planinskim lancima od Moravske doline i Carigradskog druma, kojim se obavljao celokupni saobraćaj između istoka i zapada, Timočka Krajina je, za vreme turske vladavine, po svome prirodnom položaju bila upućena na drugu stranu, ka Dunavu i Vidinu, ondašnjem političkom i trgovačkom središtu Vidinskog pašaluka. Dunavom se obavljao saobraćaj na severu sa Beogradom, Austrijom i Evropom, a na istoku sa Rumunijom, Rusijom i Crnim Morem. Pored Vidina, sa kojim su stalno održavane trgovačke veze, i Niš je bio važno trgovačko središte, sa kojim je Timočka Krajina, naročito njen južni deo, bio u neprekidnoj vezi. Saobraćajna sredstva na Dunavu bili su čamci, barke i dereglije, a na suvu konji i kiridžije, koji su zadovoljavali potrebe ondašnjeg saobraćaja. Poštu, pak, prenosili su brzi konjanici, zvani tatari.
Sa oslobođenjem Timočke Krajine 1833. godine i njenim potpunim ujedinjenjem sa Srbijom, pojavile su se nove tažnje i potrebe da se uspostavi, ne samo administrativna i politička, već i trgovačka veza sa Moravskom dolinom, Šumadijom i Beogradom. Povlačenje granice između Srbije i Turske ubrzalo je ovu potrebu. Zauzeta radom na unutrašnjem uređivanju i pripremama za oslobođenje neoslobođenih krajeva, Srbija sve do osamdesetih godina dvadesetog stoleća nije mogla napredovati u saobraćajnom pogledu, niti mnogo uraditi na poboljšanju saobraćaja, već se on obavljao na primitivan način.
Zimi kad sneg zaveje i smetovi zatrpaju puteve a Dunav se zaledi, Timočka Krajina je po više dana, a nekad i po više nedelja, bila potpuno odsečena od ostalog sveta zbog čega  su činovnici koji su bili premešteni u ove krajeve, govorili da idu u Sibir.
Vodeni saobraćaj obavljao se, kao što je već pomenuto, Dunavom, ali se on počeo jače razvijati tek od uvođenja u saobraćaj parnih brodova. Prvi srpski parni brod, „Deligrad", pušten je u sao- braćaj 1867 godine. Posle regulisanja Đerdapa i izgradnje Sipskog kanala, saobraćaj Dunavom se znatno i naglo povećao, tako da je uskoro Dunav postao jedan od najvažnijih puteva.
Dok se putevima obavljao kolski saobraćaj, izgradnja i održavanje puteva bili su srazmerno laki i mogli se obavljati kulukom za razliku od mnogo komplikovanije izgradnje  železnica.  Kada je 1886. godine belgijsko društvo, nazvano Srpsko Industrijsko Bezimeno Akcionarsko Društvo, počelo eksploatisati rudnik Vršku Čuku („Timok-Prlita“), sagradilo je za svoju potrebu industrijsku prugu uzanog koloseka 76 sm., dugačku oko 82 kilometara, od rudnika Vrška Čuka do Radujevca na Dunavu. Ovom prugom prevožen je ugalj iz rudnika i posle briketiranja u Radujevcu upućivan dalje Dunavom, u mesto potrošnje. Iako ova pruga nije bila namenjena javnom saobraćaju, ipak je društvo pored svojih transporata uglja primalo uzgred na vozidbu putnike i robu, tako da je više godina ta pruga bila jedno korisno saobraćajno sredstvo između dva važna središta, Zaječara i Negotina, i veza Timočke Krajine sa Dunavom. U nedostatku boljih saobraćajnih sredstava, putnički svet bio je zadovoljan skromnim vagonom, koji je društvo dodavalo svakog dana vozu sa ugljem i nije zahtevalo naročite udobnosti. Prevoz putnika i robe vršio se ovom prugom sve dok nije izgrađena pruga normalnog koloseka. Za vreme rata 1915 godine, Bugari su digli ovu prugu i šine odneli u Bugarsku. Nemci su 1916 godine obnovili prugu od Vrške Čuke do veze sa normalnim kolosekom u Vražogrncu, 13 km. Po oslobođenju, 1919 godine društvo je obnovilo prugu od Radujevca do Mokranja, dugačku 9 km., tako da se prevoz uglja između Vražogrnca i Mokranja vršilo normalnom prugom, a pretovar vršio dva puta: u Vražogrncu i Mokranju.
Pruga Paraćin—Zaječar
Proučavanje terena i trasiranje ove pruge otpočelo je 1895, a dovršeno 1896 godine. Trasa je bila za normalni kolosek i išla uz reke Crnicu i Grzu, preko razvođa u Čestobrdici na Stolicama, zatim dolinom Timoka do Zaječara. Na trasiranju su radili naši tadašnji najbolji inženjeri: Kosta N. Živković, Joca Jovanović, J. Hadži Jevtić i Velisav Vulović. Pošto je teren koji je trebalo savladati brdovit, a vododelnica Timoka i Morave visoka, to se odustalo od građenja normalne pruge zato što bi troškovi izgradnje bili veliki. Odlučeno je stoga da se gradi pruga uzanog koloseka, koja je jeftinija. Međutim, oko toga da li će pruga biti širine 1 m. ili 76 sm., razvila se među stručnjacima živa rasprava, koja je obuhvitala ne samo javnost, već i vođstvo političkih krugova. I jedan i drugi predlog imali su svojih mana kao i svojih dobrih strana. Posle duže prepirke i rasprave, nadležni su najzad usvojili širinu koloseka od 76 sm., s obzirom na istu širinu železničkih pruga u Bosni i Hercegovini, a u nadi da će se u budućnosti doći do veze sa njima. Ta se nada docnije, po oslobođenju i ujedinjenju, ostvarila i dala za pravo pobornicima širine koloseka 76 sm.
1903 g. prerađena je pomenuta grasa za uzani kolosek od 76 sm. širine. Ona je prvobitno išla pravcem ranije trase, ali kad se naišlo na klizav i nezgodan teren u Čestobrodici, napuštena je, i izrađena nova terasa preko Obradovih Stolica. Građenje pruge otpočelo je 1906 godine. Deo Paraćin-Izvor i Zaječar-Krivi Vir dovršen je i pušten u saobraćaj 1.1.1911 godine, a cela pruga dovršena je i puštena u saobraćaj 15.1.1912 godine(po starom kalendaru). Vrednost pruge bila je, 1930. godine, 92 miliona dinara.
Deo pruge Paraćin-Izvor i Krivi Vir-Zaječar izgradili su domaći preduzimači, a na delu preko Čestobrodice izmenjala su se dva strana preduzeća, koja nisu mogla dovršiti posao, te je dovršen u državnoj režiji. Izradu trase, nadzor i sve tehničke poslove radili su naši ondašnji najbolji inženjeri: J. Stefanović, M. Pujić, Sv. Popović, V. Babović, Kirilo Savić, Sv. Aranđelović, S. Šević, M. Stanisavljević, P. Milenković, V. Marković i dr., u koje ubrajamo i inženjera Jiračeka, poznatog železničkog stručnjaka i tvorca varijante preko Obradovih Stolica i preko Boljevca.
Polazeći iz Paraćina, ova pruga išla je dolinom reke Crnice do Izvora (manastir Sv. Petka). Odatle, razvijajući se i penjući pored Klačevice sa najvećim usponom od 28°/oo, prelazi razvođe na visinskoj koti 554,32 m. ispod Obradovih Stolica tunelom od 1970,78, m., a zatim, kroz dolinu Suvaje, silazila u dolinu Crnog Timoka. Zbog nepovoljnih parametara maksimalne brzine vozova na deonici Izvor-Krivi Vir su iznosile 20 km/h, dok su na ostalom delu pruge vozovi razvijali brzinu od 30 km/h. Prolazeći ispod gorostasnog Rtnja i dodirujući varošicu Boljevac, pruga je išla dalje dolinom Timoka sve do Zaječara. Dužina pruge bila je 105, 2 kilometara. Na ovoj pruzi bila su ukupno 24 službenih mesta, i to: 14 stanica, 3 ukrsnice, 2 tovarišta i 5 stajališta. Međustanična odstojanja između ovih službenih mesta data su u sledećoj tabeli:

Od stanice Paraćin
do službenog mesta
Od stanice Zaječar
km
km
------
Paraćin
106
3
Paraćin Fabrika
103
8
Davidovac
98
12
Lešje
94
16
Donja Mutnica
90
18
Izvor
88
24
Klačevica
82
27
Javorac
79
32
Obradove Stolice
74
35
Velika Suvaja
71
38
Mala Suvaja
68
43
Krivi Vir
63
51
Lukovo
55
54
Jablanica
52
57
Mirovo
49
64
Boljevac
42
73
Bogovina
33
79
Sumrakovac
27
84
Šarbanovac
22
88
Gornjakovići
18
92
Metovnica
14
93
Gamzigrad
13
101
Zvezdan
5
106
Zaječar
-----

Na pruzi su se nalazili i: rudnik kamenog uglja „Rtanj“,od koga se ugalj svlačio žičanom železnicom u stanicu Mirovo; rudnik mrkog uglja„ Bogovina“, koji je bio vezan sa prugom industrijskim kolosekom dužine 3 km., kao i rudnici lignita „Zvezdan", „Zaječar“ i „Ivanovo“.
Izgradnjom pruge Paraćin-Zaječar ne samo što je postignuta veza između Timočke Krajine i glavne pruge, i omogućen prevoz dobara, već se ceo kraj kroz koji je ona prolazila počeo naglo razvijati.
U okolini Izvora i Krivog Vira pekao se odličan kreč, a u Lukovu vadio odličan crni i crveni granit, koji se upotrebljava za razne tehničke poslove.
Docnije izgrađenom prugom uzanog koloseka od Paraćina do Stalaća, vezan je Zaječar preko Sarajeva i Dubrovnika direktno sa Jadranskim Morem.
Prema zvaničnoj statistici, u 1931. godini prevezeno je ovom prugom putnika 231.078, a robe 53.100 vagona. Glavnu količanu prevezene robe činio je ugalj, za potrebu železnice i raznih industrijskih preduzeća. Zatim cement, drvo, kamen, bakar, razne rude, kreč, žito, kukuruz, brašno, šećerna repa i dr. Za vreme rata 1915 god., ova je pruga bila od neizmerne koristi, jer se njom snabdevala naša vojska hranom i municijom prispelom Dunavom iz Rusije.
Od pruge Paraćin-Zaječar, u stanici Metovnica, odvajala se je pruga Bor-Metovnica. Izrađena je 1910. i 1911. godine, za potrebe Borskih rudnika. Bila je dugačka je 20,610 km. Najveći je uspon 26°/oo, a najmanji poluprečnik krivine 80 m. Prugu su trasirali i vodili nadzor nad građenjem naši inženjeri, a gradilo je društvo Borskih rudnika u svojoj režiji. Pruga je bila svojina francuskog Društva Borskih Rudnika sve do 1952., kada je stupanjem na snagu reda vožnje za 1952/1953. godinu prešla u eskploataciju i javni saobraćaj JŽ. Služila je isključivo za prevoz raznog materijala i goriva u rudnik i bakra iz rudnika za izvoz u inostranstvo, većinom direktno preko Paraćina-Stalaća-Sarajeva i Dubrovnika. Iako pruga nije otvorena za javni saobraćaj, ipak su se njom prevozila državna pošta kao i putnici, većinom rudnički radnici i okolni meštani, i to besplatno. Tako isto prevozile su se besplatno i manje pošiljke, naročito hrane i ostalih namirnica namenjenih radništvu. Za vreme leta njome su se koristili besplatno i posetioci Brestovačke Banje.
Pruga Paraćin-Zaječar, sa krakom Metovnica-Bor, puštena u javni saobraćaj 1912. godine, bila je 11. novembra 1915. povezana kolosekom 0,76 m sa prugom Ćuprija-Ravna Reka, dužine 6,4 km. Posle propasti Srbije, Nemci su 1916. godine za industrijske potrebe izgradili trianglu i kolosek do rudnika uglja Bogovina, dužine 5,3 km.
Početkom šezdesetih godina dolazi do naglog razvoja drumskog saobraćaja u našoj zemlji, što je dovelo do preraspodele usluga na transportnom tržištu i smanjenja prevoza robe železnicom.
Ukidanje nerentabilnih pruga za javni saobraćaj našlo je svoje mesto u Sanacionom programu ŽTP „Beograd" 1966. godine. Jedna od pruga čija se nerantabilnost ispitivala bila je i pruga uzanog koloseka Paraćin - Zaječar, na kojoj je 1967. zabeležen gubitak od 1,3 milijarde dinara. 26. maja 1968. godine, stupanjem na snagu novog reda vožnje, zbog puštanja u saobraćaj novoizgrađenog asfaltnog puta Paraćin - Zaječar, obustavljen je prevoz putnika i stvari na delu pruge Paraćin - Boljevac i taj deo pruge je demontiran iste godine, kao i ogranak Metovnica - Bor, dok se na preostalom delu pruge, između Boljevca i Zaječara, saobraćaj odvijao.


Demontaža kolseka (foto: Jovan Pavlović)

Zbog izuzetno smanjenog broja prevezenih putnika, redom vožnje za 1971/72. godinu, tačnije 22. maja 1971, obustavljen je putnički saobraćaj i na delu pruge Boljevac - Zaječar. Tom prilikom zatvorene su stanice Zvezdan, Metovnica i Šarbanovac, a status stanice zadržala je samo stanica Bogovina, dok je stanica Boljevac pretvorena u transportno otpremništvo. Stručnim elaboratom iz novembra 1975. godine utvrđeno je da na delu pruge Bogovina - Boljevac nedostaje oko 10.000 neto-tona robe, odnosno potrebno je da se na ovoj pruzi preveze preko 19.100 neto-tona da bi bila na granici rentabilnosti i da se tako zadrži u javnom saobraćaju. Radnički savet ŽTO „Beograd" je 03. jula 1976. doneo odluku da se deo pruge Boljevac - Bogovina ukine za javni saobraćaj, što je i sprovedeno 03. januara 1977. godine. Preostali deo pruge Bogovina - Zaječar, u dužini od 33 km, korišćen je isključivo za prevoz mrkog uglja iz rudnika Bogovina, ali je i ovaj prevoz bio nerentabilan. 30. juna 1979.godine lokomotiva serije 83-182 je dovukla poslednju kompoziciju. Decembra 1979. godine Skupština SOUR ŽTP „Beograd" je donela odluku o trajnom obustaljanju saobraćaja napruzi Zaječar - Bogovina Rudnik. Pet godina kasnije, 09. jula 1984. godine, odlukom Radničkog saveta ŽTO ,,Beograd" br. 196/84-170 demontiran je preostali deo pruge Zaječar - Bogovina Rudnik i data je preporuka o prodaji polovnog materijala (šina, lokomotiva, kola i dr.).

Pruga Paraćin - Zaječar imala je važnu ulogu u železničkom saobraćaju. Trajala je i obavljala svoju funkciju sve dotle dok joj je vreme to dozvoljavalo. Kada je drumski saobraćaj, naglim razvojem, preuzeo njenu ulogu, postala je deo prošlosti i prestala da postoji. Vraćajući se u prošla vremena, sa nostalgijom se sećamo ove i drugih uzanih pruga koje predstavljaju neizbrisiv deo Jugoslovenskih železnica.
28.1.2012. godine navršilo se 100 godina od zvanične predaje u javni saobraćaj pruge Paraćin - Zaječar. Obeležavamo ovaj značajni jubilej sa nostalgijom za davno prošlim vremenima kada je ovim krajevima kloparao "Ćira Paraćinac", kako su ga ljudi od milošte prozvali.  Ne upuštajući se u ekonomske razloge ili političke odluke koje su uslovile nestanak ove istorijske građevine, želimo da sačuvamo od zaborava ovaj graditeljski podvig, imajući na umu činjenicu da je, pre više od 100 godina, dražava izgradnjom železničke infrastrukture, težila ekonomskom  i političkom osamostaljenju i prosperitetu,  kao što je, uostalom,  u razvijenimm zemljama i danas slučaj. Članovi Kluba ljubitelja timočkih pruga i ljudi raznih interesovanja obilaze trasu ove napuštene pruge tragajući za preostalim dokazima njenog  postojanja i,  korak po korak, upoznaju istoriju železnice i kraja jedinsvenih prirodnih lepota kroz koji je ona prolazila,  ljude "sa" i "pored" pruge, pokušavajući da shvate njen značaj i uticaj koji je, skoro čitav jedan vek, imala na razvoj i istoriju Timočke Krajine. Sa svakim novim saznanjem sve se više udaljavamo od odgovora na pitanje koji su stvarni razlozi za ukidanje ove i drugih pruga u Timočkoj Krajni i da li je pruga morala biti ukinuta, a materijalni dokazi njenog postojanja otuđeni i uništeni?!
Čuvajući uspomenu na pruge kojih više nema (Paraćin-Zaječar, Metovnica-Bor, Bor-Crni Vrh, Vrška Čuka-Radujevac, Knjaževac-Vina) gajimo  nadu da će odnekud ipak, nekim čudom, "Ćira Paraćinac" ponovo pronaći svoje, u šipražje, zarasle "staze"..
LITERATURA:
1.Spomenica stogodišnjice timočke Krajine 1833-1933 Beograd, 1933.
2.Zoran Bundalo:
„Sedamdeset i pet godina od izgradnje pruge Paraćin - Zaječar "časopis „Železnice" br. 12/1987.
3.Jezdimir Nikolić:
Istorija železnica Srbije, Vojvodine, Crne Gore i Kosova',
Zavod za novinsko-izdavačku i propa-gandnu delatnost, JŽ Beograd, 1980.
4.Radomir Cokić:
„Četrdeset godinaod
izgradnje prve omladinske pruge Bor-Crni Vrh", časopis „Železnice" br.7/1986.
5.Dragomir Arnautović:
" Istorija srpskih železnica 1850-1918", Privrednik, Beograd, 1934.
6.Stevan Veljković:
„Boljevac i okolina",
knjiga I, Istorijski arhiv „Timočka krajina", Zaječar, 1986.
7.Arhivski materijali:
OC za ZOP Zaječar.
Klub Ljubitelja timočkih pruga

VAŠ KOMENTAR , PREDLOG , SUGESTIJU , NAPOMENU ....NAPIŠITE OVDE

Dodajte komentar
Komentari (2)
Nalazite se na: Jedan vek od puštanja u saobraćaj pruge Paraćin - Zaječar
Gravatar
Bora KAŽE ...
Oduševljenje

Sasvim slučajno sam pronašao vaš sajt i kako sam poreklom iz sela koje je u to vreme imalo važnu žel.stanicu na čitavoj liniji Paraćin - Zaječar,želim da vam se sasvim oduševljen zahvalim za te trenutke radosti - što sam video zgradu preko koje sam se "vinuo u svet"- tada kao mali dečak sa majkom do Paraćina.To je za mene bilo toliko veliko,da nisam ni do danas sa preko pedesetak godina zaboravio te trenutke ushićenosti.
Šaljem vam moje iskrene pozdrave i moju ogromnu zahvalnost.
Sajt vam je pregledan,profesionalno urađen i zaslužuje svaku pohvalu.
Prijateljski pozdrav od Bore iz Davidovca.:-)

13 December 2012 14.38
Gravatar
Alen Ognjen KAŽE ...
Smile
Poštovani g-dine Boro

Zahvaljujemo se na lepim rečima o izgledu veb prezentacije i našem radu.
Cilj i svrha nam je da ljude podsetimo na vremena , kada je putovanje železnicom bilo uživanje i kada se na železnicu gledalo kao na sredstvo za prevoz ljudi i robe , što je i svrha postojanja železnice.U današnje vreme se sve to promenilo , i sada železnica služi u sasvim neke druge svrhe ...
Zahvaljujući grupi ljudi , na čelu sa Aranđelović Petrom , Bojanom Šrajerom , Dejanović Drgoljubom i da ne nabrajam dalje , otrgnuto je od zaborava sve ono što je do sada ovde predstavljeno i što će u daljem radu sajta , biti predstavljeno.
Ovim se bave glavnom entuzijasti , organizovani u KLJTP, koji se trude da ljude podsete na ta vremena koja su davno prošla i kojima je železnica u srcu.
Naš prevashodni cilj je predstavljanje Timočkih pruga nekada i sada.
Pored toga , biće prezentovane i ostale pruge , dešavanja i sve što je u vezi sa Železnicama Srbije.

Srdačan pozdrav
Administrator
veb sajta i foruma
Kluba ljubitelja Timočkih pruga
Alen @Ognjen Ranđelović

13 December 2012 14.41
Stranica 1 od 1

telo
AR Tutorijali
Top