Kažu ljudi da je izlazak i zalazak sunca lep prizor i da ga treba doživeti, videti i osetiti.
Uostalom, mnoge pesme pevaju o tom događaju ( JU grupa, Kićo Slabinac ...), verovatno jer svojom pojavom i lepotom to zavređuje.

Znajući sve te momente i duboko verujući u mogućnost Rtnja da pruži nesvakidašnji doživljaj posmatranja ovih pojava, članovi Kluba ljubitelja timočkih pruga, odlučili su da svojom akcijom 01. i 02. septembra priušte sebi zadovoljstvo i uživanje posmatranjem predivnog smiraja jednog i, još lepšeg, rađanja drugog dana.

Po planu, akciju su započeli u jutarnjim satima 01. septembra počevši sa pakovanjem neophodno potrebnih stvari za realizaciju ideje da se sa planine posmatraju prelepe pojave, tj. trebalo je spakovati svu potrebnu opremu za formiranje logora i noćenje.

Okupljanje male ekspedicije i pakovanje potrebnih komponenti održalo se kod jednog od naših članova, odakle se, nakon detaljne provere da li je sve poneto, krenulo na put ka selu Rtanj.

U toku puta uživali smo u ambijentu i lepom pogledu ka Rtnju koji svojom zagonetkom još od svog postanja mami rešavaoce u nadi da će se kad-tad naći rešenje o njegovom energetskom kompleksu i snazi njegove piramide kao iskonskog izvora života i svedoka ili tektonskih poremaćaja - pomeranja ili ...

Nauka je tu nemoćna, jer nema dokaza, a dokazi su u nama samima, pitanje je da li hoćemo i koliko da im verujemo.

Po dolasku u selo Rtanj, parkirani su automobili, uzeti rančevi sa opremom i, nakon kratkog predaha i dogovora, krenulo se stazom ka planini.

Uspon je bio naporan jer je staza kamenita i može da prođe samo jedna osoba. Obzirom da smo nosili logorsku opremu, hranu, piće i ostale potrepštine nije nam bilo lako da se popnemo na podnožje Rtnja tj. zaravan Baba.(tt.1083 ). Ali volja rešava sve probleme.




Na malom proplanku upriličili smo odmor i ručak i izvršili neophodne pripreme za nastavak penjanja na planinu i njen vrh.


Od podnožja tj. Babe krenuli smo Ledeničkom stranom da savladavamo uspon od nekih 400 m da bi, uz nekoliko neophodnih zastanaka pronašli mesto za logor na 1330 m.n.m.na ivici jednog lepog proplanka.





Nakon odmora i rašćišćavanja terena podigli smo šatore, zapalili malu vatricu i počeli sa pripremom večere, a iz fantastičnih termo-torbi okrepili se svakojakim napicima koji su bili hladni kao upravo izvađeni iz frižidera.


Posle večere usledio je odmor do 04.00 časova kada smo ustali i krenuli ka vrhu planine - Šiljak (tt.1570) odakle je pucao pogled na sve strane sveta. Tu se iščekivalo sunce iz Bugarske.

Nakon nekog vremena pojavilo se i ono u svom koloritu boja koje ostavljaju snažan utisak na posmatrača i nude pamćenje do sledećeg posmatranja ili za dugo godina.


Kada je sunce izašlo i uživanju došao kraj, vratili smo se u logor.



Doručak i odmor su se nametali logikom stvari, tako da smo u tom smislu i postupili.


Negde oko 11.45 časova počeli sa pakovanjem šatora i ostale opreme za povratak.


Krenuli smo sa spuštanjem oko 13.00 časova, imali nekoliko zastanaka i oko 16.10 časova bili u selu Rtanj. 

Napori su se isplatili, utisci su prelepi, a mi smo se vratili kućama zadovoljno umorni.

Autor fotografija i teksta

g-din Bojan Šrajer član uprave kluba