Knez Miloš, koji je i kao knez imao vrlo mnogo trgovačkog duha, stekao je sa trgovinom stoke zaista ogromna imanja u Srbiji i Rumuniji (tadašnjoj Vlaškoj), od kojih su mu prihodi služili pored ostalog, i za podmićivanje svoga sizerena, sultana kao i njegovog uticajnog činovništva, kako u Srbiji tako i u Turskoj.1)
Knez Miloš počinje da razvija svoju aktivnost na svim privrednim poljima naročito posle dobijanja berata 1830. god. kojim je utvrđen za naslednog kneza. On se interesuje za sve: za pravljenje stakla, za podizanje livnice gvožđa, za rude i kopove a naročito soli, za eksploataciju šuma kojima je tada cela Srbija bila pokrivena. Za trgovinu drvetom, njegovom obradom i izvozom, on je već imao ozbiljnu molbu i ponudu Švajcarca Karla Polje još 1833. godine,2 koji je predlagao da mu se dozvoli da za vreme od 10 godina on ima isključnvo pravo obavljanja tih poslova u Srbiji. Knez Miloš je čak nmao, verovatno i neki privredni plan,3 od koga su ostali podaci samo o „Planu No. 2"4 i „Planu No. 4".5
Naročito je interesantan „No.4.- Plan za građenje gvozdenog puta ili utrenika u Srbiji", iz 1838. ili 1839. godine. Po tom planu gvozdeni put je bio zamišljen da ide od mesta Mosna na Dunavu (kod Donjeg Milanovca), zatim preko Gornjana, Bučja, Bele reke, Rgotine, Vražogrnca n dalje dolinom Timoka ka Gurgusovcu. Pored tog puta, bio je predviđen i drugi gvozdeni put, koji bi polazio od istog mesta Mosna, zatnm preko Kule, Plavne, Jabučice i Čaira spuštao se u dolinu Dunava kod Branove, pa pored Ade Dunavske izlazio ispod Oršave.
U tom planu, inače vrlo detaljno razrađenom, svakako da je pažnju Kneza Miloša privlačila činjenica da se za železnički kolosek predlaže upotreba drveta, koja se inače upotrebljavala u početku izgradnje železnica u svetu, i to naročito hrastovog, kojim je Srbija u to vreme obilovala, umesto gvozdenih šina.
Knez Miloš u to doba nije uopšte ni video železnicu, ali je instiktivno osećao da gvozdenom putu predstoji sjajna budućnost, a svima onima koji se budu bavili njenom izgradnjom ogromna zarada. Za vreme življenja u emigraciji od 1839. do 1859. godine, on je imao prilike da vidi šta železnica znači u privrednom životu, kao i to, kolika bi to korist bila za Srbiju ako bi se mogla obići opasna mesta u Đerdapu, koja su ometala plovidbu na tome delu Dunava, preko koga se obavljala, uglavnom, trgovina sa susednim ze-mljama. Prema tome, nije ni malo čudnovato što je za vreme svoje druge vladavine, od 11. XII. 1859 do 14. IX. 1860. godine (kada je umro), Knez Miloš stavio pitanje izgradnje železnice na dnevni red u mnogo određenijem obliku nego ranije, ponova u istom kraju, Ključu u Timočkoj Krajini.
Francusko-serbsko društvo preko svojih predstavniika obratilo se 10. oktobra (po novom) 1859. g. tadanjem popečitelju finansnja Jovanu Gavriloviću sledećnm pismom:6

Uz to pismo bio je prnključen i nacrt prvobitnog ugovora koji je glasio:7

---

Koi je između Popečitelstva Financije u nme Pravitelstva Srbskog s jedne i G. G. Kloda Builona i Klimente Rera kao Predstavnika Francusko-Srbskog družtva osnovanog na povlasticama, koje su od strane Pravitelstva Srbskog date G. G. Builonu, Kontu, Minjanu i družini pod 29. Septembrom ove godine - s druge strane, učinjen na sledujući način:
Članak I.
Popečitelstvo Financije opunomočuje Francusko-Srbsko družtvo da može činiti ispite u smotrenju gvozdenog puta, koi bi se imao sagraditi s ove strane Đerdapa, od Mila-novca do Brze Palanke ili između dve druge točke, koje bi se docnije opredelile;
Kako Popečitelstvo Financije, tako i dotične mesne vlasti ići će pri ovom ispitu pomenutom Družtvu na ruku, i davaće mu nuždna   izvestija.
Članak II.
Družtvo sebi zadržava tri godine za dovršiti gorepomenute ispite, a posle ovog roka podneti će Popečitelstvu Financije svoj predlog o istom predmetu.
Članak III.
Popečitelstvo Financije obavezuje se: da za ovo vreme nece sa nijednim drugim društvom o tom predmetu ugovarati dokle dok ga se Francusko-Srbsko družtvo samo nebi odreklo.
Ugovor je ovaj sačinjen u dva eksemplara na srbskom i francuskom jeziku i podpisan od obe ugovarajuće strane. Jedan eksemplar ostaće u arkivi Popečitelstva Financnje, a drugi ostaće  pritežanije ugovarajućeg Družtva.
Pismo i nacrt ugovora Jovan Gavrilović uputio je knezu Milošu preko njegovog ličnog sekretara Filipa Hristića, sa sledećim propratnim pismom:
Gospodine, — Kakav je predlog za pravljenje gvozdenog guta od Milanovca do Brze Palanke predao G. Builon vidićete iz priloga, koji možete sutra Knjazu saobštiti. Vam na službi  gotov Jov.   Gavrilović.8
Pismu je bio priložen i projekt ugovora namenjen Pravitelstvu Srbskom, verovatno zbog toga, što od strane Popečitelstva Finansije nije bilo ništa urađeno do toga doba (23. novembra odn. 5. decembra po novom), mada je pomenutom društvu bilo odobreno da izvrši ono, što mu je još 5. septembra 1859. g. dano od Pravitelstva Srbskog.
Tekst tog projekta glasi:9
Podpisani ima čest predložiti Pravitelstvu Njegove Svetloeti projekat ugovora nižesastavlljenog, kog je celj da pripremi i osigura pravlenje gvozdenog puta određenog da obiđe Đerdape.
Između Popečitelstva Financije radećeg u ime Pravitelstva Srbskog s jedne strane.i G. G. Buiona i Reira radeći kao predstavnika određeni od društva Francusko-Srbskog sastavljenog da izvrši što je utovorima od 5. Septsmbra dano od Pravitelstva Srbskog G. G. Buinu Kontu i Komp. i Magnanu s druge strane
Ugovoreno je i zaključeno kao što sleduje:
Đerdapi su  smetnje ili bar velike teškoće za neprekidnu  vozitbu  po Dunavu.
Zadržavanje na Đerdapima dokle Dunav ne pridođe i sredstava koja se upotrebiti maraju da se kroz Đerdape prođe, kad i kroz nji proći može, iziskuje uvekk nezgodna zadrža-vanja i dangube.
Bilo bi od velike polze za olakšicu saobraštaja trgovačkog i za razvitak plovidbe na Dunavu da se ovoj nezgodi doskoči.
Put gvozdeni izlazeći od Milanovca (Brzoj) Palanci ili skopčavajući dva mesta, koja bi se imala opredeliti, kad bi se na licu mesta iepitivanja bliže činnla, mogao bi postići očekivanu celj.
Put ovaj gvozdeni imao bi za Srbiju i tu korist. što bi on bio u nečem prednjačio za gvozdenn put koji će se praviti do Carigrada i koji već dopire do Dunava.
Po ovim rasmatranjima i po ponudi učinjenoj od strane drušva Francusko-Srbsko ugovoreno je kao što sleduje:
I. Društvu Francusko-Srbskom daje se vlast da može činiti nuždna  ispitivanja (študiranja)  za pravljenje gvozdenog puta pravcem onim koi je uobšte gore označen. Društvu će se dati svaka olakšica za ovo ispitivanje i mestne vlasti  biće obvezane pomagati davajući objasnenja i nastojavanja.
II.        Društvo zadržava sebi rok od dve godine za ova nspitivanja,
III.       Kad bude u stanju predložiti podpun projekt, učinićs se ugovor za izvršenje i opredelnće jemstvo za interes, koje će Pravitelstvo Srbsko dati društvu; jemstvo ovo ni
u kakvom slučaju neće prevazići sedam na sto na kapital od  12 miliona franaka.
VI   Pravitelstvo  Srbsko  obavezuje  se  da   zadrži  izvršenje   ovog   gvozdenog   puta   za   društvo   Francusko-Srbsko, i da pravljelje puta tog ne da drugom društvu osim ako bi društvo Francusko-Srbsko ne htelo ga praviti.
Izdano i podpisano u duplikatu.

---

Posle prijema kod Kneza Miloša i razgovora koji su sa njim vodili, pomenuti predstavnici su se ponovo obratili Popečitelju Financija pismom, koje je sadržalo i nacrt novog ugovora, izvinjavajući se, da se u prvom pismu svakako nisu dobro izrazili. Tekst tog pisma glasi:10

Knez Miloš je no svoj prilici bio zadovoljan tim novim predlogom od strane društva, na je naredio da se Popečitelj Financije Jovan Gavrilović o tome obavesti, što je i učinjeno sledećim pismom:
Gospodine. — Njegova Svetlost naložila mi je da vam javnm da od strane Popečitelstva Financije date uverenje G. G. Builonu i Reru, francuzima, da mogu za dve godine dana činiti nuždne študije na mestima, kuda žele kod nas gvozdeni put praviti, i da Pravitelstvo Srbsko za to vreme peće ni s kim drugim kakve ugovore u tom smotreniju zaključivati. Vaš ponizni sluga F. Hristić.11
Popečitelstvo Financija, posle toga, sprovelo je taj predlog Glavnoj Upravi Građevina svojim aktom P. No. 4970 od 2. decembra 1859. g. sledeće sadržine:12
G. G. Builon i Klimenta Reir iz Marsela potražuju, da im se dopusti prethodna ispitivanja činiti od Milanovca pa do Brze Palanke za građenje gvozdenog puta, kog bi cilj bila, obići Đerdape, kao mesta za plovidbu nezgodna. Oni su toga radi jedan predlog ugovora podneli na srbskom i francuskom jsziku.
Predlog taj Popečitelstvo Financija Glavnoj Upravi Građevina u prilogu šalje i umoljava istu da predlog taj rasmotri i sve primetbe na njega, ili što će bolje biti drugi predlog u smotrenju predloženog sačini i taki ovamo s povratkom priloga poslati izvoli.

Glavna Uprava Građevina, po rasmotrenju predmeta, odgovorila je Popečitelstvu Financija sledećim pismom, pod G. No. 2443 od 8. Deksmbra 1859. godine:13

Uz odgovor je bio priključen isto tako i nacrt novog ugovora, sastavljenog od strane Glavne Uprave Građevina, koji glasi:14

Koi je danas zaključen između Popečitelstva Finansije u ime Pravitelstva Srbskog s jedne, i G. G. Klodom Builonom, i Klementom Rerom u ime Francusko-Srbskog Društva s druge strane , za građenje gvozdenog puta od Milanovca do Brze Palanke, koim će se Đerdapi obići, na sledujući način:
1.) Popečitelstvo Financije u ime Pravitelstva Srbskog daje slobodu Francuskom Srbskom Društvu da možs Đerdapi obići, i to od Milanovca do Brze Palanke, ili činiti svoja rekognosciranja — promatranja, nužna za rpađenje gvozdenog puta Srbskom stranom, koim bi se imali između  dve točke,  koje bi  se  docnije  opredelile.
Za ovo promatranje i ispitivanje, obećava Popečitelstvo Financije davati društvu moguću pomoć sredstvom pomestnih vlasti: no u toliko, u koliko zaktevana pomoć ne bi narodu i kasi Pravitelstvenoj  pala.
2.) S druge pak strane obvezuje se Francusko-Srbsko Društvo, naknaditi no spravedljivoj proceni svaku štetu, koju bi nerazložnim postupanjem prouzrokovalo prilikom promatranja ili drugim koim postupkom pojedinim privatnim ili  pravitelstvenim dobrima.
3) Rok za čisto rekognosciranje, bez sačinenja projekta, ostavlja  se  rečenom  društvu od  pol  godine dana;  računeći od dana podpisa ovog ugovora, pa do podnošaja predloga Popečitelstvu Finansije.
Ako bi pak isto društvo namerno bilo, svome predlogu i projekt pridati, to mu se onda produžava ovaj rok na jednu godinu dana.
4.) Popečitelstvo Finansije obavezuje se, da do istečenja ugovorsnog roka, neće stupati s drugim društvom u pregovore za napravku gvozdenog puta na ovoj liniji. No ako bi se dobilo uverenje, da društvo Francusko-Srbsko po istečeniju tri meseca računeći od dana zaključenja ugovora, promatranje nepreduzimlje, ili ako ga je i preduzrlo ali s velikom neatošću, onda Popečitelstvo zadržava pravo s drugim društvom, koje bi mu se prijavilo, pregovarati i građenje puta istom linijom ustupiti mu, nemajući dalje nikakve obvezanosti prema društvu Francusko-Srbskom, no čem bi se ono napomenutim postupanjem, smatralo Kao narušitelj ugovora.
5.) Po predanom predlogu ovog društva Popečitelstvu Finansije, ovaj ugovor prestaje važiti, i stupiće se s društvom  u  pregovore, za  građenje samog puta.
No ako pregovori ne bi probitačno ispali, ili ne bi odgovarali polzi državnoj, Popečitelstvo Finansije zadržava pravo, dalja snošenja sa Francusko Srbskim društvom prekinuti u ovom obziru. i građenje puta istom linijom ustupiti drugome društvu — nemajući nikakve obvezanosti kakve naknade za doonda učinjene troškove društvu Fran-cusko-Srbskom dati.
Ugovor ovaj sočinjen je u dva jednaka komada na srbskom kao u Srbiji vladajućim jezikom, i jedan će komad imati Popečitelstvo, a drugi će ostati u pritjaženju ugovarajućeg društva.
To je sva dokumentacija koja se nalazi u Državnoj arhivi CP Srbije, a šta je dalje urađeno no ovom pitanju o tome nema podataka.
Knez Miloš je za vreme te druge svoje vladavine, koja je trajala samo 21 mesec, pokazivao ne samo veliko interesovanje već i želju da Timočka Krajina dobije gvozdeni put, predosećajući svu njenu ogromnu važnost u privrednom pogledu, čiji se razvoj ne bi mogao ni zamisliti bez potrebnih saobraćajnih veza.
To njegovo interesovanje kao preteče, neimara železnica u Srbiji — možda donekle i kao nedovoljno jasna misao i želja u to doba koja je prvobitno našla izražaja u pomenutom „No. 4. Planu" iz 1838. ili 1839. godine — svakako da ga nije nikada napuštala, kada on i posle 20 godina ne samo što o njoj konkretno razgovara već želi da se ona i ostvari.
Da se ta pretpostavka može uzeti kao osnovna i verovatna, pruža nam vrlo ubedljiv dokaz i samo postojanje Francusko-Srbskog Društva osnovanog radi izgradnje železnice u tom kraju (pored eksploatacije rudnika u Dobri), sa kojim su se vodili vrlo opširni pregovori, iz kojih se može zaključiti da je naše poznavanje železničkog pitanja, u to vreme, bilo zaista na odgovarajućem nivou.
Finansijsko stanje u Srbiji pod Knezom Milošem bilo je vrlo dobro; prihodi su bili uvek veći od rashoda, izuzev samo 1831. i 1834. godinu, kada je bilo manjka. Prema tome, čak i da se pristupilo izgradnji železnice još 1838. ili 1839. godine prema pomenu-tom „No. 4. Planu", koji je predviđao ukupne izdatke za celo to postrojenje u iznosu od 633.822 rajnska talira i 12 groša odnosno 950.733 forinti i 45 krajcara srebra,15  Srbija je mogla da ih podnese sama, bez traženja   neke novčane pomoći sa strane. Ovom tvrđenju ide činjenica da se posle Miloševe ostavke 1839. godine i njegovog odlaska iz Srbije našlo u državnoj kasi preko 1.300.000 talira gotovog novca ,16  dok je za izgradnju pomenute železnice bilo potrebno upola manja suma.