* ADRESA KLUBA * 
 * Klub Ljubitelja Timočkih Pruga  
 * Vojvode Putnika 8  
 * Zaječar, 19000  
 * ADDRESS OF CLUB * 
 * Timok Railway Fans Club  
 * Street Vojvode Putnika No. 8  
 * City of Zaječar , 19000  
 * Telefon / Phone: +381(0)19424079  
 * Fax. +381(0)19425669 * 
 www.timockapruga.org.rs 
 www.timockapruga.org.rs 
 www.timockapruga.org.rs 
PRETRAŽI PORTAL
Koristite ovu PRETRAGU kao najlakši način da uz pomoć ključnih reči pretražite portal
U periodu od 10. avgusta do 30. avgusta 2019. dolazi do promene organizacije saobraćaja vozova za prevoz putnika na relaciji Zaječar-Majdanpek i Majdanpek - Zaječar. Putnici će kao i u prethodna dva meseca biti prevoženi autobuskim prevozom u organizaciji „Srbija Voz“ a.d.
Vreme polaska autobusa je isto kao i vreme polaska voza po važećem redu vožnje.
- Ne saobraćaju vozovi br. 22752 i 22755
ZA SVE DODATNE INFORMACIJE PITATI NA
br.telefona 019/440-830 ili 019/421-360


Obustavljen saobraćaj vozova na pruzi Zaječar-Niš
Obaveštenje o ponovnom uspostavljanju saobraćaja na ovoj relaciji biće blagovremeno objavljeno.


Obustavljen saobraćaj vozova na pruzi Niš-Zaječar
Obaveštenje o ponovnom uspostavljanju saobraćaja na ovoj relaciji biće blagovremeno objavljeno.
leva strana
LITERATURA Voz bez voznog reda

KLIKNITE NA SLIKU , DA BISTE JE VIDELI U PUNOJ VELIČINI

Knjigu dostavio klubu na uslugu Dejan Stančulović , otpravnik vozova stanice Bor Teretna


BOR KOJEG VISE NEMA BOR KOJEG VISE NEMA

VOZ BEZ V0ZN0G REDA

U subotu, 25. maja 1968. godine jedan stari Boranin dugim zviždukom je rekao poslednje „zbogom“ svome gradu. Bilo je to poslednje putovanje borskog „ćire“, voza koji je od 14. januara 1911. godine, pa sve do subote 25. maja 1968. huktao na pruzi Bor-Metovnica. Ponekad i dalјe.
Prostor oko rampe u centru grada bio je te majske subote mali da bi na njemu stali svi oni koji su poslednji put želeli da vide „ćiru“. Čak ni oni najbliži nisu mogli da u tom malenom vozu prepoznaju onog ružnog garavka, kako su ga u šali često nazivali. Sav okićen cvećem i načičkanim poslednjim putnicima, „ćira“ je u tri popodne zauvek napustio Bor. Voznog reda više nema.
Bilo je na rasganku mnogo mahanja ruku, aplauza, a nisu izostale ni u takvim prilikama neizbežne suze. I radosnice i žalosnice u isti mah. Zbog ponosa što je bio tu i zbog tuge što ga više neće biti.
U trenutku rastanka namah se zaboravilo na dugo čekanje u centru grada zbog prerano spuštene rampe. Namah su oprošteni veliki, beli oblaci dima koji su zasipali prolaznike, spavači su zaboravili sva onolika zviždanja do duboko u noć. Na rastanku je sve oprošteno. „Ćira“ je bio dostojan toga.

Mora se reći da je među onima koji su bili na ispraćaju, bilo mapo onih koji su ga daleke 1911. godine dočekali. Api, mlađi nisu zaboravili priče svojih starijih.
U jednom od kupea, tokom poslednje vožnje, bio je i Petar Todorović, radnik Površinskog kopa: „punih 27 godina družili smo se ja i moj „ćira“. Ponekad me je iz Metovnice dovodio na posao i sa zakašnjenjem, ali sve bih mu oprostio. Samo da ne ide. Da li baš mora?“
Onda su grunule suze.
Pred poslednje putovanje „ćiri“ je priređen i zvaničan odlazak. Predsednik Opštinske sindikalne organizacije Branko Marković uputio je puno lepih reči. Posle toga, razlegao se poslednji zvižduk. Otišao je zauvek. Pospednji put su Borani bili u gustom, belom dimu, koji sada više nije ostao ni u najskrivenijem delu grada. Ostao je samo u srcima lјudi koji su imali sreću da budu ondašnji putnici.


telo