Miroslav D. Gagić:
SEĆANJE NA PRUGU STOGODIŠNJE STARICE

Ja sam Mileva Stojanović, rođena pre sto godina (1916.) u Vitoševcu u porodici Ranđelović , od oca Đorđa i majke ??????.Osnovnu školu sam završila u Vitoševcu 1928.godine odličnim uspehom.
Tada su u vitoševačkoj školi bili učitelji Nerandža Vasiljević i Stanimir Vanić. Meni je predavala učiteljica, jer tada se nisu mešali dečaci i devojčice u jednom razredu.
Deca u to vreme su išla u školu i čuvala stoku. Ja sam čuvala ovce ispod Vitoševca do Podgoračke reke. Plašila sam se voza koji je tuda prolazio, pogotovu kad zasvira i poplaši ovce. Zbog toga su mi roditelji stalno savetovali da ne prilazim sa stadom blizu pruge.

Sećam se iz toga vremena da je voz bio veoma dugačak, imao je mnogo, mnogo vagona koji su bili prazni kad su se kretali ka planini Bukovik, a otuda su se vraćali natovareni debelim stablima.

Kad sam odrasla shvatila sam da je to bila svojina nekog Belgijanca koji je koristio bukve iz planine za proizvodnju pragova za prugu. Pruga se protezala iz Bele reke do Ćićevca a Podgoračku reku je prelazila otprilike gde je i sada most između Vitoševca i Novog Bračina. Mislim da i danas postoji neka kuća koja se zove belgijska kuća. Tu negde se završavala pruga i tu je vršen utovar drvne građe. Kad sam bila dete mislila sam da su to drva za grejanje.

Čini mi se da i danas čujem pisak te lokomotive i miris dima koji je iz nje izlazio. Kad sam posmatrala voz iz veće daljine uvek sam maštala da je to bila neka velka zmija od koje sam se bojala.
Ne sećam se više kada su podignute šine, ali i dan danas se može primetiti njena trasa u vitoševačkom i podgoračkom ataru pored reke.

Selo Mađere, 2016.godine