PORTAL
Počev od 01. 06. 2020. godine, uvode se u saobraćaj сви putnički vozovi po važećem redu vožnje za 2019. / 2020. godinu, na sledećem relacijama :
KLIKNITE NA SLIKU , DA BISTE JE VIDELI U PUNOJ VELIČINI
Nakon nekoliko dana razgovora i pregovora, između predstavnika OPSD "Dragan Radosavljević" iz Zaječara samnom i sa predsednikom Kluba, kao i ranijeg dogovora sa planinarskim društvom "Babin zub" iz Knjaževca, došlo je do organizovanja akcije u subotu 20. oktobra 2012. godine.
Zamisao je bila da članovi planinarskih društava iz Zaječara i Knjaževca peške obiđu tri, kako su ih oni nazivali - bastiona oko Zaječara i da se upoznaju sa istim, da provedu lepu i sunčanu oktobarsku subotu zajedno, da se druže i međusobno bolje upoznaju.
Kako je u blizini tih lokaliteta i Felix Romulijana, odlučili su da i nju obiđu. Da ne bi išli nepoznatim putevima, "preko brda" itd. rešili su da do Romulijane idu trasom nekadašnje pruge uskog koloseka, tj. trasom "Ćire paraćinca".
I tako, krenulo se u subotu oko 09.00 časova ispred sporstske hale na Kraljevici - ka Parajankuli.
Oko 12.15 časova grupa od oko 20-tak pešaka, nakon obilaska bastiona - tvrđave na istočnoj Kraljevici, pojavila se na tvrđavi na zapdnoj Kraljevici.
Nakon kratkog odmora, tu im je objašnjena nekadašnja i sadašnja namena tvrđave.
Naime, u bliskoj prošlosti tvrđavu je koristila vojska za svoje potrebe , a sada sportsko društvo : IPSC ( International Practical Shooting Confederation ) tj. Internacionalni savez praktičnog gađanja .
Sudija i jedan od takmičara g - đica Maja sa nekoliko članova tog društva (Dejanom i Vladom) podrobno je objasnila progamsku orijentaciju društva i tehniku brzog pucanja, načine takmičenje i sve ostalo, što je bila potpuna novina za većinu pešaka.
Nakon zajedničkog fotografisanja
grupa je krenula ka spomen - obeležju "Vešala" gde se, takođe upoznala sa istorijatom istog.
Kratko je tu zadržavanje usledilo čisto iz tehničkih razloga, a zatim se krenulo prema hipodromu i konjičkom klubu i pored kasarne "Nikola Pašić" da bi se izbilo na trasu nekadašnjeg ćire.
Ista je "vodila" desno od ovog niza kuća do žičane ograde kasarne:
Sa tog mesta se krenulo trasom prema s. Zvezdan gde smo obišli zgradu nekadašnje železničke stanice.
Kuriozitet je predstavljao nailazak na stare šine uskog koloseka, koje, gle čuda, još uvek nikom ne smetaju.
Idući dalje trasom, potrebna objašnjenja i kratki istorijski pregled pruge davao je predsednik Kluba i moja malenkost.
Tako smo stigli do, ko bi reko, izvanrednog magistralnog puta: Zaječar - Paraćin koga smo prešli popreko i nastavili dalje kolskim putem kroz šumu i preko brda ka Romulijani.
Po dolasku na vrh brda, predsednik kluba je dao potrebno objašnjenje u vezi ostataka neke građevine, nazovi osmatračnice ili tako nešto, koju je verovatno izgradio Gaj Galerije Valerije Maksimijan - tvorac Feliks Romulijane i prvi rimski imperator koji je dozvolio u svom carstvu hrišćanstvo!
Ista je svojom konstrukcijom podsećala na "standardne" rimske slavoluke ( obrnuto slvo U), verovatno sa određenim doradama u smislu osmatranja.
Pažljiviji čitalac će, verovatno u pozadini primetiti izvanrednu panoramu grada Zaječara i onda nimalo ne čudi zašto je ta građevina baš na tom mestu.
Elem, kad se malo predahnulo krenusmo ka Romulijani ka njenom originalnom ulasku - ka istočnoj "kapiji".
Naravno nezaobilazno smo svratili da se obiđu tumuli - mesto gde je izvršena apoteoza tj. spaljivanje ovozemaljskih tela Gaja Galerija i njegove majke Romule i njihovo uzdignuće među Bogove.
Na fotografiji, sa leve strane su originalni ostaci tumula, a sa desne mesto gde će isti biti rekunstruisani
i izledati ovako
Trenutno, na lokalitetu se i dalje radi na rekonstrukciji objekata, kula, palata ...a jedan od momenata izgleda upravo ovako
Grupa je izuzetno pažljivo saslušala izlaganje kustosa o lokalitetu i sa posebnim pijtetom se divila nečemu što retko ko ima priliku da u svom životu učini. Divila se upravo shvaćenoj fantastičnoj brzini kojom su prošli neverovatnih 17 veka ljudske istorije, evolucije, revolucije itd. dakle 17 veka koji su insert ljudskog postojanja, a koji sami za sebe govore o složenosti ljudskog roda i komplikovanosti njegovog poimanja.
Stajali su i divili su se nečemu što je staro 1700 godina i što samo po sebi i u svojoj monumenatlnosti zahteva pijetet, makar ispraćen tišinom ispunjenom osećanjima divljenja prema ljudima koji su još tada, između ostalog, imali i ono što mi danas zovemo podnim grejanjem.
Imresivno!
Svu tu lepotu dočarali su najzaslužniji među njima prof. dr Dragoslav Srejović sa svojim saradnicima, kustosi raznoraznih muzeja, arheolozi sa raznih strana, doktori nauka, magistri, studenti... itd., a vešte ruke maketara pretvorile u lepotu koja je, na žalost, bledi odraz nekadašnje.
Ne mogu ni da zamislim šta bi sve za ovu lepotu dali Nemci, Francuzi....
Na kraju šta reći, nama je zaista bilo divno druženje uz adekvatnu edukaciju i nova prijateljstva, a vama niko nije kriv što nista bili sa nama!
Vidimo se nekom drugom prilikom!
Možda kada budemo obilazili ostale 6 tvrđave.
g-din Bojan Šrajer
član uprave kluba
Odlican tekst , odlicne fotografije i fenomenalno drustvo.
Mogu samo da zamisljam kakav je to provod bio a pre svega korisno je obici i upoznati znamenitosti naseg kraja. Boki svaka cast na ovoj reportazi.
ODLICNO kao i uvek Veliki pozzdrav
Alen Randjelovic
[IMG]http://i45.tinypic.com/16k43lz.png[/IMG]
Odgovor
Link
PRIJAVI NEPOŽELJNO
1
0
Да свету и нашима означимо место истине и значаја за целокупну историју. Ово је јако важно за све народе на тромеђи, јер смо на овај и било који други начин духовно и генетски везани за људе тог времена, нека ми неко каже да није и мало латин.
Klub ljubitelja Timockih pruga je javno, dobrovoljno, nevladino, neprofitno i vanstranačko udruženje osnovano na neodređeno vreme,u koje se dobrovoljno udružuju lica zainteresovana za očuvanje tradicija železnice u Timočkoj krajini, a radi ostvarivanja ciljeva i zadataka utvrđenih 
hostovana kod 
SVA PRAVA ZADRŽANA