Pruga od Zaječara do Bora puštana je sukcesivno u saobraćaj.Deonica Vražogrnac -Zagrađe predata je u saobraćaj 25.06.1960.deonica Zagrađe-Bor Teretna 03.10.1963.god.Deonica Bor Teretna -Bor -29.11.1967.god,a deonica pruge od Bora do Majdanpeka 03.04.1972.godine,od kada je i poceo da saobraca motorni voz  serije JŽ811/816 poznat kao GANZ.
Na pruzi su osim GANZ-a saobracali šinobusi-serija JŽ812/818,kao i klasični putnički vozovi sa dvoosovinskim Baat vagonima i parnjačama JŽ33.

Kako Slobodan Ilić koji se bavi istorijom arhitekture staničnih zgrada u Timočkoj Krajini i Srbiji,kaze da su stanice Rgotina,Zagrađe,Borska Slatina kao i Bor Teretna,izgrađene u tzv."MORAVSKOM STILU".koji je razvio srpski arhitekt Ljubomir Kalušević.Slične stanice su Zablaće,Adrani,Ratina,Stopanja,Koševi...

Autor teksta
Marija Stokić
"Torlakinja

Davne 1890.godine Narodna skupština Srbije odobrila je sredstva za trasiranje pruge,kao dela buduće Jadranske ili Transbalkanske železnice.Plan se zasnivao na  zajednickom projektu Rusije i Srbije  o izgradnji zeleznice koja bi preko Rumunije povezivala dve zemlje i otvorila vezu Crno more-Jadransko more (preko Kosova).Trasa pruge je ubrzo zavrsena ali se cekalo na izgradnju jer nisu dobijeni povoljni krediti.
Na vest da Turska planira da gradi prugu Priština-Skadar,kao svojdeo Transbalkanske zeleznice,vlada Srbije je odlucila da sto pre izgradi planiranu "Timočku železnicu"-Prahovo-Niš-Kuršumlija i veže za turski deo prema Jadraskom moru.

Izgradnja deonice od Prahova  počela je 1907.god i do 1912.god spojena do Vražogrnca.
Pruga Prahovo -Zaječar puštena je u javni saobraćaj 14.juna 1914.god,a pruga od Zaječara do Knjaževca predata je u saobraćaj 28.januara 1915.godine.

Izuzetno tezak teren,a zatim i rat 1914-1918 godine usporili su zavrsetak cele trase do Niša.Tako da je tek 15.decembra cela pruga Niš-Prahovo pristanište puštena usaobraćaj.

Autor teksta
Marija Stokić
"Torlakinja

Autor teksta
Marija Stokić
"Torlakinja