Prvog juna navršilo se tačno sto godina od završetka izgradnje pruge Zaječar-Negotin -Prahovo-Dunav i njenog zvaničnog puštanja u saobraćaj 1914. godine. Ovoj pruzi koja povezuje Dunav, dolinu Timoka, Zaječar i Niš, pridavan je još od planiranja njene izgradnje, veliki značaj ne samo kao lokalnoj, već i kao tranzitnoj „Trans-balkanskoj železnici“. Privreda i rudarstvo ovoga krajanisu se mogli razvijati bez adekvatne saobraćajne infrastrukture. Pruga je bila rešenje koje se samo nametalo, pa su ulagani politički i finansijski napori da se ona izgradi. Prva snimanja i trasiranja pruge obavlјena su još 1890. i 1891. godine. Radi pribavlјanja neophodnih novčanih sredstava putem zajma, vođeni su pregovori sa preduzećem „Ajfel“ u Parizu i sa ruskom vladom u Petrogradu. Zbog izostanka sporazuma gradnja je morala biti odložena.
Zakon o izgradnji pruge koji je donet 1896. godine, obnovlјen je dve godine kasnije, ali sve to bez para nije vredelo ništa. Nakon što je Srbiju 1905. godine zadesio carinski rat i veliki pritisak Austro-Ugarske, već sledeće 1906. godine, obezbeđen je zajam i započeta izgradnja jadranske pruge i to na Dunavu. Gradnja je započeta na deonici između Zaječara i Negotina, radi povezivanja Zaječara i Vražogrnaca sa Dunavom. Radi otkupa pruge Vrška Čuka-Radujevac, država je tada pregovarala sa Društvom koje je eksploatisalo rudnik Vrška Čuka i prugu do Radujevca, Zbog previsoke cene do sporazuma nije došlo, pa je odlučeno da se izgradi nova pruga koja bi se uklopila u trasu Transbalkanske pruge Kladovo-Niš-Jadran. Zbog toga se od Zaječara do Negotina i Prahova krenulo sa izgradnjom pruge normalnog koloseka, a odlučeno je da od Zaječara do Vražogrnaca ostane uzani kolosek ubacivanjem treće šine. Na licitaciji za izgradnju gornjeg stroja,14. juna 1911. godine, posao je ustuplјen Negotinskom društvu. Pruga ukupne dužine 73 kilometra, od Zaječara do Prahova i Dunava, završena je i predata zvanično za saobraćaj 1. juna 1914. Čim je započeta izgradnja pruge od Zaječara do Negotina, nametnuo se i problem produženja trase prema Nišu kako bi se dobila celina i dobar deo Trans-balkanske pruge. Međutim, gradnja deonice od Zaječara do Knjaževca odvijala se uglavnom u ravnici Svrlјiškog Timoka, bez poteškoća, jer na njoj nije bilo skupih objekata. Izgradnja ove deonice koja je povezala nekoliko rudnika uglјa u okolini Knjaževca završena je i predata Srpskoj državnoj železnici 15.januara 1915. godine, a u saobraćaj je puštena petnaest dana kasnije.