НА ЗАЈЕЧАРСКИМ ПРУГАМА
 
Broj 998 Godina XLVIII Beograd, 31. januar 2013.
PROČITANO PUTA.

Возови све пунији, прагова све мање

Од 2006. године на подручју зајечарског железничког чвора константно се бележи раст обима теретног саобраћаја. У прошлој години утовар и истовар вагона био је већи за 17 одсто у односу на претходну 2011. годину, што је посебно значајно ако се има у виду да је на територији „Железница Србије“ лане обим превоза био мањи за 23,7 одсто, него у предпрошлој години.
Даљи раст обима железничких услуга овдашње фирме, пре свега РТБ Бор, ИХП „Прахово“, „Еликсир“ Шабац, најављују овогодишњим производним плановима.
На подручју секције за инфраструктуру чвора Зајечар од 2006 године, до 2012. забележен је стални раст транспортних прихода. У прошлој години забележен је пораст БРТКМ за 25 од сто док је број нетотонских километара већи за 29 одсто у односу на 2011. годину. Зарад даљег повећања транспортних прихода на подрчју Зајечара најбитније је инвестирање у ревитализацију пруга и станица као и попуњавање систематизације радницима у извршноЈ служби, а све ради већег рада с обзиром на нагли раст привредне активности на овој територији.
Рударско- топионичарски басен Бор ове године завршава нову топионицу руде бакра, чиме ће бити удвостручене потре-бе за железничким транспортом. ИХП „Прахово“, у власништву „Еликсир“-а Шабац планира знатно повећање производње, отварање нових погона и пријем нових радника. Лука Прахово сваке године бележи по- већање обима утовара и истовара. МИН-ДИВ Сврљиг има уговорену  испоруку 120.000 бетонских прагова са могућношћу одобравања додатних 100.000 комада и сав транспорт обавља железницом.
Овдашњи железничари се прибојавају да ће веома брзо изгубити корак као партнер оваквим колективима и да, уколи- ко се нешто брзо не предузме, привреда неће моћи да рачуна на теретне возове. По речима надлежних, пет година уназад за пруге које одржава Секција за инфраструктуру Зајечар није издвојен ни Један Једини праг, па су проблеми решавани довитљивошћу радника на терену. Где год је то било могуће, вађени су прагови из мање важних колосека да би се оспособили неки без којих се не може, али је сада и та могућност исцрпљена.  У међувремену су, због недостатка радника затворане и железничке станице, тако да је пропусна моћ пруга, где је брзина возова сведена на минимум, на ивици функционалности.
На подручју зајечарског железничког чвора 2008. године радило је 1.443 железничара, а сада за половину већи обим превоза него тада опслужује мање од 800 радника „Железнице Србије“.
Скоро све железничке станице на овом подручју имају минимум колосека у исправном стању за одвијање нормалног саобраћаја. У проблему су и корисници железничке станице Мајданпек, јер су остала само са два колосека па се ових дана убр- зано ради на изналажењу могућности да се оспособи још неки од станичних колосека како би се омогућио прихват дугих возова. Железничари пругу кроз ову станицу у шали зову „коридором десет“  јер је максимала брзина којом се возови крећу кроз њу свега десет километара на сат. Слична је ситуација и у железничкој станици Бор - теретна, али све док се не реши проблем набавке неке количине прагова и колосечног прибора за зајечарски чвор, железнич ри неће моћи да се размахну, нити возови захуктају.

Нишка пруга

На најоптерећенијој, али и тренутно најлошијој прузи зајечарског чвора, Зајечар - Црвени Крст, у дужини од око 110 километара, у току дана поседнуто је пет железничких станица, док се после 19 сати тај списак своди на Књажевац и Сврљиг. Матејевац, Минићево и Грљан ноћу не раде. Ако се узме уз обзир да Зајечар располаже са свега две дизел-моторне локомотиве, а да је у саобраћају свих пет пари путничких возова, то зна чи да сав путнички саобра ћај мора да буде под- ређен превозу робе, како би се обрт максимално скратио. Обрт локомотиве је сведен на 9, 5 сати на 220 километара пруге, што је минимум у односу да распложиве услове и могућу брзину. Ако се деси другачије, путовање локомотиве овом пру- гом траје 12, а некад и до 16 сати. Отварање железничке станице Грамада по потреби, што су и званично предложили зајечарски железничари, омогућио би даље скраћење овог време на чак за четири сата. Рудник кварцног песка Рготина, фабрика бетонских прагова у Сврљигу и многи други привредни колективи са овог правца на железницу озбиљно рачунају, а то су и најавили својим плановима пословања за ову годину.

АУТОР ТЕКСТА
Жарко Ристић


LATINIČNI TEKST

NA ZAJEČARSKIM PRUGAMA

Vozovi sve puniji, pragova sve manje
Od 2006. godine na području zaječarskog železničkog čvora konstantno se beleži rast obima teretnog saobraćaja. U prošloj godini utovar i istovar vagona bio je veći za 17 odsto u odnosu na prethodnu 2011. godinu, što je po- sebno značajno ako se ima u vidu da je na teritoriji „Železnica Srbije“ lane obim prevoza bio manji za 23,7 odsto, nego u predprošloj godini.
Dalјi rast obima železničkih usluga ovdašnje firme, pre svega RTB Bor, IHP „Prahovo“, „Eliksir“ Šabac, najavlјuju ovogodišnjim proizvodnim planovima.
Na području sekcije za infrastrukturu čvora Zaječar od 2006 godine, do 2012. zabeležen je stalni rast transportnih prihoda. U prošloj godini zabeležen je porast BRTKM za 25 od sto dok je broj netotonskih kilometara veći za 29 odsto u odnosu na 2011. godinu. Zarad dalјeg povećanja transportnih prihoda na podrčju Zaječara najbitnije je investiranje u revitalizaciju pruga i stanica kao i popunjavanje sistematizacije radnicima u izvršnoJ službi, a sve radi većeg rada s obzirom na nagli rast privredne aktivnosti na ovoj teritoriji.
Rudarsko- topioničarski basen Bor ove godine završava novu topionicu rude bakra, čime će biti udvostručene potre-be za železničkim transportom. IHP „Prahovo“, u vlasništvu „Eliksir“-a Šabac planira znatno povećanje proizvodnje, otvaranje novih pogona i prijem novih radnika. Luka Prahovo svake godine beleži po- većanje obima utovara i istovara. MIN-DIV Svrlјig ima ugovorenu  isporuku 120.000 betonskih pragova sa mogućnošću odobravanja dodatnih 100.000 komada i sav transport obavlјa železnicom.
Ovdašnji železniča- ri se pribojavaju da će veoma brzo izgubiti ko- rak kao partner ovakvim kolektivima i da, ukoli- ko se nešto brzo ne preduzme, privreda neće moći da računa na teretne vozove. Po rečima nadležnih, pet godina unazad za pruge koje održava Sekcija za infrastrukturu Zaječar nije izdvojen ni Jedan Jedini prag, pa su problemi rešavani dovitlјivošću radnika na terenu. Gde god je to bilo moguće, vađeni su pragovi iz manje važnih koloseka da bi se osposobili neki bez kojih se ne može, ali je sada i ta mogućnost iscrplјena.  U međuvremenu su, zbog nedostatka radnika zatvorane i železničke stanice, tako da je propusna moć pruga, gde je brzina vozova svedena na minimum, na ivici funkcionalnosti.
Na području zaječarskog železničkog čvora 2008. godine radilo je 1.443 železničara, a sada za polovinu veći obim prevoza nego tada opslužuje manje od 800 radnika „Železnice Srbije“.
Skoro sve železničke stanice na ovom području imaju minimum koloseka u ispravnom stanju za odvijanje normalnog saobraćaja. U problemu su i korisnici železničke stanice Majdanpek, jer su ostala samo sa dva koloseka pa se ovih dana ubr- zano radi na iznalaženju mogućnosti da se osposobi još neki od staničnih koloseka kako bi se omogućio prihvat dugih vozova. Železničari prugu kroz ovu stanicu u šali zovu „koridorom deset“  jer je maksimala brzina kojom se vozovi kreću kroz nju svega deset kilometara na sat. Slična je situacija i u železničkoj stanici Bor - teretna, ali sve dok se ne reši problem nabavke neke količine pragova i kolosečnog pribora za zaječarski čvor, železničari neće moći da se razmahnu, niti vozovi zahuktaju.

Niška pruga
Na najopterećenijoj, ali i trenutno najlošijoj pruzi zaječarskog čvora, Zaječar - Crveni Krst, u dužini od oko 110 kilometara, u toku dana posednuto je pet železničkih stanica, dok se posle 19 sati taj spisak svodi na Knjaževac i Svrlјig. Matejevac, Minićevo i Grlјan noću ne rade. Ako se uzme uz obzir da Zaječar raspolaže sa svega dve dizel-motorne lokomotive, a da je u saobraćaju svih pet pari putničkih vozova, to zna či da sav putnički saobra ćaj mora da bude pod- ređen prevozu robe, kako bi se obrt maksimalno skratio. Obrt lokomotive je sveden na 9, 5 sati na 220 kilometara pruge, što je minimum u odnosu da raspložive uslove i moguću brzinu. Ako se desi drugačije, putovanje lokomotive ovom pru- gom traje 12, a nekad i do 16 sati. Otvaranje železničke stanice Gramada po potrebi, što su i zvanično predložili zaječarski železničari, omogućio bi dalјe skraćenje ovog vreme na čak za četiri sata. Rudnik kvarcnog peska Rgotina, fabrika betonskih pragova u Svrlјigu i mnogi drugi privredni kolektivi sa ovog pravca na železnicu ozbilјno računaju, a to su i najavili svojim planovima poslovanja za ovu godinu.

AUTOR TEKSTA
Žarko Ristić



VAŠ KOMENTAR , PREDLOG , SUGESTIJU , NAPOMENU .... NAPIŠITE OVDE

Komentari (2)

Nalazite se na: Vozovi sve puniji, pragova sve manje
Full StarFull StarFull StarFull StarEmpty Star 4/5 (1)
Gravatar
Primer kaže...
Samo neki od primera

image

image

image

image

image

2nd February 2013 5:17pm
Gravatar
Full StarFull StarFull StarFull StarEmpty Star
Petar Arandjelovic kaže...
Odli;na tema koju treba potkrepiti istorijom i brojkama od strane upucenih i kompetentnih
27th February 2013 11:30am
Stranica 1 od 1

Dodajte komentar

*Polja koja treba popuniti
(neće biti objavljeno)
 
Bold Italic Underline Strike Code Quote Insert line Bullet list Numeric list Link Email Image Video
 
Smile Sad Huh Laugh Mad Tongue Crying Grin Wink Scared Cool Sleep Blush Unsure Shocked
 
PITANJE: Ukucajte obrnutim redosledom: 123
 
Unesite odgovor na PITANJE :
 
Obavestite me o novim komentarima putem e-maila.