IZGRADNJA PRVE ŽELEZNIČKE PRUGE U SRBIJI
 

Инж. СТАНИСЛАВ М, ВЕЛИМИРОВИЋ:                                                   Часопис „Развитак„
бр 1 за 1967. годину

ИЗГРАДЊА ПРВЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ПРУГЕ У СРБИЈИ
БИЛА JE   ПЛАНИРАНА У ТИМОЧКОЈ   КРАЈИНИ

Кнез Милош, који je и као кнез имао врло много трговачког духа, стекао je са трговином стоке заиста огромна имања у Србији и Румунији (тадашњој Влашкој), од којих су му приходи служили поред осталог, и за подмићивање свога сизерена, султана као и његовог утицајног чиновништва, како у Србији тако и у Турској.1)
Кнез Милош почиње да развија своју активност на свим привредним пољима нарочито после добијања берата 1830. год. којим je утврђен за наследног кнеза. Он се интересује за све: за прављење стакла, за подизање ливнице гвожђа, за руде и копове a нарочито соли, за експлоатацију шума којима je тада цела Србија била покривена. За трговину дрветом, његовом обрадом и извозом, он je већ имао озбиљну молбу и понуду Швајцарца Карла Поље још 1833. године,2 који je предлагао да му се дозволи да за време од 10 година он има искључнво право обављања тих послова у Србији. Кнез Милош je чак нмао, вероватно и неки привредни план,3 од кога су остали подаци само о „Плану Но. 2"4 и „Плану Но. 4".5
Нарочито je интересантан „Но.4.- План за грађење гвозденог пута или утреника у Србији", из 1838. или 1839. године. По том плану гвоздени пут je био замишљен да иде од места Мосна на Дунаву (код Доњег Милановца), затим преко Горњана, Бучја, Беле реке, Рготине, Вражогрнца н даље долином Тимока ка Гургусовцу. Поред тог пута, био je предвиђен и други гвоздени пут, који би полазио од истог места Мосна, затнм преко Куле, Плавне, Јабучице и Чаира спуштао се у долину Дунава код Бранове, па поред Аде Дунавске излазио испод Оршаве.
У том плану, иначе врло детаљно разрађеном, свакако да je пажњу Кнеза Милоша привлачила чињеница да се за железнички колосек предлаже употреба дрвета, која се иначе употребљавала у почетку изградње железница у свету, и то нарочито храстовог, којим je Србија у то време обиловала, уместо гвоздених шина.
Кнез Милош у то доба није уопште ни видео железницу, али je инстиктивно осећао да гвозденом путу предстоји сјајна будућност, a свима онима који се буду бавили њеном изградњом огромна зарада. За време живљења у емиграцији од 1839. до 1859. године, он je имао прилике да види шта железница значи у привредном животу, као и то, колика би то корист била за Србију ако би се могла обићи опасна места у Ђердапу, која су ометала пловидбу на томе делу Дунава, преко кога се обављала, углавном, трговина са суседним зе-мљама. Према томе, није ни мало чудновато што je за време своје друге владавине, од 11. XII. 1859 до 14. IX. 1860. године (када je умро), Кнез Милош ставио питање изградње железнице на дневни ред у много одређенијем облику него раније, понова у истом крају, Кључу у Тимочкој Крајини.
Француско-сербско друштво преко својих представниика обратило се 10. октобра (пo новом) 1859. г. тадањем попечитељу финанснја Јовану Гавриловићу следећнм писмом:6

Господине Министре,

Слободни смо да вам поднесемо два предмета о уговорима састављеног на српском и француском: један се односи на концесију (уступање) рудника у Добри, други који нас овлашћује на проучавање о железницама.
Поступајући тако, имамо двоструки циљ, да за вас буде мање мучно, Господине Министре, смањење ових уговора, којима je Његово Височанство Кнез изволео дати своје начелно одобрење, и да убрзамо наш одлазак за Француску, како због ружног времена које би нас овде могло задржати као и да убрзамо потребне радове на нашим лађама, и организа-цију нашег Друштва.
Нама би било много стало до тога ако бисмо могли отпутовати у понедељак и били бисмо вам врло захвални да нам олакшате те могућности састављајући ове пројекте као коначне одлуке уколико се слажете са  њиховом редакцијом.
Изволите примити, Господине Министре, наше дубоко поштовање.
Клеманс Рер.                                                                                                           К. де Бујон

Уз то писмо био je прнкључен и нацрт првобитног уговора који je гласио:7

У Г О В О Р

Кои je између Попечителства Финанције у нме Правителства Србског с једне и Г. Г. Клода Буилона и Клименте Рера као Представника Француско-Србског дружтва основаног на повластицама, које су од стране Правителства Србског дате Г. Г. Буилону, Конту, Мињану и дружини под 29. Септембром oве године - с друге стране, учињен на следујући начин:

Чланак I.

Попечителство Финанције опуномочује Француско-Србско дружтво да може чинити испите у смотрењу гвозденог пута, кои би се имао саградити с ове стране Ђердапа, од Мила-новца до Брзе Паланке или између две друге точке, које би се доцније определиле;
Како Попечителство Финанције, тако и дотичне месне власти ићи ће при овом испиту поменутом Дружтву на руку, и даваће му нуждна   известија.

Чланак II.

Дружтво себи задржава три године за довршити горепоменуте испите, a после овог рока поднети ће Попечителству Финанције свој предлог о истом предмету.

Чланак III.

Попечителство Финанције обавезује се: да за ово време неце са ниједним другим друштвом о том предмету уговарати докле док га се Француско-Србско дружтво само неби одрекло.
Уговор je овај сачињен у два ексемплара на србском и француском језику и подписан од обе уговарајуће стране. Један ексемплар остаће у аркиви Попечителства Финанцнје, a други остаће  притежаније уговарајућег Дружтва.
Писмо и нацрт уговора Јован Гавриловић упутио je кнезу Милошу преко његовог личног секретара Филипа Христића, са следећим пропратним писмом:
Господине, — Какав јe предлог за прављење гвозденог гута од Милановца до Брзе Паланке предао Г. Буилон видићете из прилога, који можете сутра Књазу саобштити. Вам нa служби  готов Joв.   Гавриловић.8
Писму je био приложен и пројект уговора намењен Правителству Србском, вероватно због тога, што од стране Попечителства Финансије није било ништа урађено до тога доба (23. новембра одн. 5. децембра пo новом), мада je поменутом друштву било одобрено да изврши оно, што му je још 5. септембра 1859. г. дано од Правителства Србског.
Текст тог пројекта гласи:9
Подписани има чест предложити Правителству Његове Светлоети пројекат уговора нижесаставлљеног, ког je цељ да припреми и осигура правлење гвозденог пута одређеног да обиђе Ђердапе.
Између Попечителства Финанције радећег у име Правителства Србског с једне стране.и Г. Г. Буиона и Реира радећи као представника одређени од друштва Француско-Србског састављеног да изврши што je утоворима од 5. Септсмбра дано од Правителства Србског Г. Г. Буину Конту и Комп. и Магнану с друге стране
Уговорено je и закључено као што следује:
Ђердапи су  сметње или бар велике тешкоће за непрекидну  возитбу  пo Дунаву.
Задржавање на Ђердапима докле Дунав не придође и средстава која се употребити марају да се кроз Ђердапе прође, кад и кроз њи проћи може, изискује увекк незгодна задржа-вања и дангубе.
Било би од велике ползе за олакшицу саобраштаја трговачког и за развитак пловидбе на Дунаву да се овој незгоди доскочи.
Пут гвоздени излазећи од Милановца (Брзој) Паланци или скопчавајући два места, која би се имала определити, кад би се na лицу места иепитивања ближе чиннла, могао би постићи очекивану цељ.
Пут овај гвоздени имао би за Србију и ту корист. што би он био у нечем предњачио за гвозденн пут који ће се правити до Цариграда и који већ допире до Дунава.
По овим расматрањима и пo понуди учињеној од стране друшва Француско-Србско уговорено je као штo следуje:
I. Друштву Француско-Србском даје се власт да може чинити нуждна  испитивања (штудирања)  за прављење гвозденог пута правцем оним кои je уобште горе означен. Друштву ће се дати свака олакшица за ово испитивање и местне власти  биће обвезане помагати давајући објаснења и настојавања.
II.        Друштво задржава себи рок од две године за ова нспитивања,
III.       Кад буде у стању предложити подпун пројект, учинићс се уговор за извршење и определнће јемство за интерес, које ће Правителство Србско дати друштву; јемство ово ни
у каквом случају неће превазићи седам на сто на капитал од  12 милиона франака.
VI   Правителство  Србско  обавезује  се  да   задржи  извршење   овог   гвозденог   пута   за   друштво   Француско-Србско, и да прављеље пута тог не да другом друштву осим ако би друштво Француско-Србско не хтело га правити.

Издано и подписано у дупликату.
Клемента Реир                                                                      

Представник одређен од
друштва Француско-Србског
Г. од Буион

            После пријема код Кнеза Милоша и разговора који су са њим водили, поменути представници су се поново обратили Попечитељу Финанција писмом, које је садржало и нацрт новог уговора, извињавајући се, да се у првом писму свакако нису добро изразили. Текст тог писма гласи:10

                Господине Попечитељу!

По ономе што је Његова Светлост Књаз Милош имао доброту казати нам, види се као да предлог за уговор, кои смо имали слободу оподнети Вам за гвоздени пут, кои би обишао Ђердапе, да није добро сваћен, или да се ми нисмо добро изразили.
Кад смо уговорили о јемству за интерес за један капитал опредељени, говорили смо са свим условно, и само да покажемо, да предузеће ово које млоги можда сматрају за исполинско, може се започети.
Али смо ми далеко од тога били, да напред наметнемо Правителствунеко обвезателство, и да од њега тражимо, ма какву новчану жертву.
Ми желимо само да нам се повлади, и да нам се олакша, како ћемо чинити подпуна испитивања, за време од две године, задржавајући себи, кад буде оно у стању представити предлог добро смишљен и поднети га Правителству, и онда му предложити уговорна каквим, год основама, кои уговор ми не мислимо никако понапред определити, и кои уговор онда може се савршено примити или одбацити.
То што ми тражимо, јест да Правителство изволи према нама се обавезати, да не уговара за овај гвоздени пут с никаквом другом кумпаниом, за време од две године, а и после ни маким другим дружством, него само кад се ми тога одричемо.
Ово захтевање Г. Попечитељуи видеће Вам се да је природно, и разумно.
Очевидно је, да без оваквог уверења, које ми потражујемо неможемо имати мишљење, да се упустимо у испитивања тешка, и строшком скопчана.
Али је неоспорно, да је то од највеће важности за земљу, да се испитивања ова чине.
Уговор, за кои ми настојавамо, ограничио би се дакле с уводом изложеним у предлогу, кои смо ми представили, и имао би и следујуће точке:
I.  Дружтво Француско-Србско, има власт да чини потребна испитивања за подизање једног гвозденог пута, у показаном правцу,. Свака олакшица ће се њему – Дружству – дати за ово испитивање, и местне власти би ће ју обвезане, да им даду објаснења и помоћ.
II.  Друштво задржава себи да изврши ова испитивања за две године, и после тога оно ће предложити предлог на одобрење Правителству.
III.  Правителство Србско одриче се да уговора за време од две године било то докле се испитивања несврше, да ни скаквим другим дружством, него са дружством Француско-Србским и само кад ово последње одрекне предузеће продужити.
Ми предпостављамо, да ни Његова Светлост, ни Правителство његово могу наћи и најмање што неугодно за ову погодбу, а ми остајемо притом, да се ово зактевање испуни.

Представник одређени од дружства
                        Климента Реир                                                                      Буилон

Кнез Милош je no свој прилици био задовољан тим новим предлогом од стране друштва, na je наредио да се Попечитељ Финанције Јован Гавриловић о томе обавести, што je и учињено следећим писмом:
Господине. — Његова Светлост наложила ми je да вам јавнм да од стране Попечителства Финанције дате уверење Г. Г. Буилону и Реру, французима, да могу за две године дана чинити нуждне штудије на местима, куда желе код нас гвоздени пут правити, и да Правителство Србско за то време пеће ни с ким другим какве уговоре у том смотренију закључивати. Ваш понизни слуга Ф. Христић.11
Попечителство Финанција, после тога, спровело je тaj предлог Главној Управи Грађевина својим актом П. Но. 4970 од 2. децембра 1859. г. следеће садржине:12
Г. Г. Буилон и Климента Реир из Марсела потражују, да им се допусти претходна испитивања чинити од Милановца пa до Брзе Паланке за грађење гвозденог пута, ког би циљ била, обићи Ђердапе, као места за пловидбу незгодна. Они су тога ради један предлог уговора поднели на србском и француском јсзику.
Предлог тај Попечителство Финанција Главној Управи Грађевина у прилогу шаље и умољава исту да предлог тај расмотри и све приметбе на њега, или што ће боље бити други предлог у смотрењу предложеног сачини и таки овамо с повратком прилога послати изволи.
Главна Управа Грађевина, пo расмотрењу предмета, одговорила je Попечителству Финанција следећим писмом, под Г. Но. 2443 од 8. Дексмбра 1859. године:13

Попечителству  Финанције

Прегледавши Главна Управа Грађевина предлог Француско-Србскога Друштва, које je оно поднело, као основ учинити се имајућем уговору за грађење гвозденог пута, од Милановца до Брзе Паланке, нашла je: да су обвезаности Правителства које друштво зактева врло непробитачне за интересе наше, a напротив исто друштво да не би било ни мало или врло мало обвезано према Правителству; нарочито колико се види из I-ог и Ш-ег чланка напоменутог предлога.
Премда овај предлог као индустрнјалне цели обухватајући, спада за сада јошт у надлежност Попечителства Финанције; но Управа једно пo молби истога Попечителства од 2. т. м. П. Но. 4970. a друго и с призрења на користи Правителствене, сачинила je други уговор и тај спроводећи Попечителству Финације овде га у прилогу изјављује, да би млого пробитачније било, кад би се пo његовим основима   ово   предузеће   с   напоменутим   друштвом   закључило.
Међутим Хваљеном Попечителству остаје слободан избор, и овај уговор, нека сматра само као мјеније Управе, основано на њеном убеђењу, које за другога нема обвезателне силе.
Ha последку повраћа се Попечителству и први уговор, који je оно Управи доставило, овде под ://:

Начелник
Главне Управе Грађевина
Job.  К.  Ристић
Приврем. дужност извршујући
Главног Управитеља   Грађевина
Члан Земаљског Совета
Полковник
Каваљер
С.  Петровић

 

Уз одговор je био прикључен исто тако и нацрт новог уговора, састављеног од стране Главне Управе Грађевина, који гласи:14

У Г О В О Р

Кои je данас закључен између Попечителства Финансије у име Правителства Србског с једне, и Г. Г. Клодом Буилоном, и Клементом Рером у име Француско-Србског Друштва с друге стране , за грађење гвозденог пута од Милановца до Брзе Паланке, коим ће се Ђердапи обићи, на следујући начин:
1.) Попечителство Финанције у име Правителства Србског даје слободу Француском Србском Друштву да можс Ђердапи обићи, и то од Милановца до Брзе Паланке, или чинити своја рекогносцирања — проматрања, нужна за rpaђење гвозденог пута Србском страном, коим би се имали између  две точке,  које би  се  доцније  определиле.
За ово проматрање и испитивање, обећава Попечителство Финанције давати друштву могућу помоћ средством поместних власти: но у толико, у колико зактевана помоћ не би народу и каси Правителственој  пала.
2.) С друге пак стране обвезује се Француско-Србско Друштво, накнадити no справедљивој процени сваку штету, коју би неразложним поступањем проузроковало приликом проматрања или другим коим поступком појединим приватним или  правителственим добрима.
3) Рок за чисто рекогносцирање, без сачинења пројекта, оставља  се  реченом  друштву од  пол  године дана;  рачунећи од дана подписа овог уговора, пa до подношаја предлога Попечителству Финансије.
Ako би пак исто друштво намерно било, своме предлогу и пројект придати, то му се онда продужава овај рок на једну годину дана.
4.) Попечителство Финансије обавезује се, да до истечења уговорсног рока, неће ступати с другим друштвом у преговоре за направку гвозденог пута на овој линији. Но ако би се добило уверење, да друштво Француско-Србско пo истеченију три месеца рачунећи од дана закључења уговора, проматрање непредузимље, или ако гa je и предузрло али с великом неатошћу, онда Попечителство задржава право с другим друштвом, које би му се пријавило, преговарати и грађење пута истом линијом уступити му, немајући даље никакве обвезаности према друштву Француско-Србском, no чем би се оно напоменутим поступањем, сматрало Kaо нарушитељ уговора.
5.) По преданом предлогу овог друштва Попечителству Финансије, овај уговор престаје важити, и ступиће се с друштвом  у  преговоре, за  грађење самог пута.
Но ако преговори не би пробитачно испали, или не би одговарали ползи државној, Попечителство Финансије задржава право, даља сношења са Француско Србским друштвом прекинути у овом обзиру. и грађење пута истом линијом уступити другоме друштву — немајући никакве обвезаности какве накнаде за доонда учињене трошкове друштву Фран-цуско-Србском дати.
Уговор овај сочињен je у два једнака комада на србском као у Србији владајућим језиком, и један ће комад имати Попечителство, a други ће остати у притјажењу уговарајућег друштва.
To je сва документација која се налази у Државној архиви CP Србије, a шта je даље урађено no овом питању о томе нема података.
Кнез Милош je за време те друге своје владавине, која je трајала само 21 месец, показивао не само велико интересовање већ и жељу да Тимочка Крајина добије гвоздени пут, предосећајући сву њену огромну важност у привредном погледу, чији се развој не би могао ни замислити без потребних саобраћајних веза.
To његово интересовање као претече, неимара железница у Србији — можда донекле и као недовољно јасна мисао и жеља у то доба која je првобитно нашла изражаја у поменутом „Но. 4. Плану" из 1838. или 1839. године — свакако да га није никада напуштала, када он и после 20 година не само што о њој конкретно разговара већ жели да се она и оствари.
Да се та претпоставка може узети као основна и вероватна, пружа нам врло убедљив доказ и само постојање Француско-Србског Друштва основаног ради изградње железнице у том крају (поред експлоатације рудника у Добри), са којим су се водили врло опширни преговори, из којих се може закључити да je наше познавање железничког питања, у то време, било заиста на одговарајућем нивоу.
Финансијско стање у Србији под Кнезом Милошем било je врло добро; приходи су били увек већи од расхода, изузев само 1831. и 1834. годину, када je било мањка. Према томе, чак и да се приступило изградњи железнице још 1838. или 1839. године према помену-том „Но. 4. Плану", који je предвиђао укупне издатке за цело то постројење у износу од 633.822 рајнска талира и 12 гроша односно 950.733 форинти и 45 крајцара сребра,15  Србија je могла да их поднесе сама, без тражења   неке новчане помоћи са стране. Овом тврђењу иде чињеница да се после Милошеве оставке 1839. године и његовог одласка из Србије нашло у државној каси преко 1.300.000 талира готовог новца ,16  док је за изградњу поменуте железнице било потребно упола мања сума.



VAŠ KOMENTAR , PREDLOG , SUGESTIJU , NAPOMENU ....
NAPIŠITE OVDE