Ćira Paraćinac
 

 

Pruga Paraćin-Vražogrnac,usla je projekat o izgradnji novih zeleznica,izglasanim od strane Narodne Skupštine1898.god.

U tom cilju u toku 1899. i 1900.godine izvrseno je trasiranje i izrađen predmer za prugu koloseka širine 0,76m,trasa pruge probija se kroz izuzetno tezak teren,naročito na prevoji Čestobrodica.

S obzirom da je Timočka krajina bila ne povezana sa prugom Beograd-Nis,1896.god donosi se zakon o građenju Timočke železnice Niš-Kladovo gde bi ova relacija bila deo buduće transbalkanske pruge i samim tim povezala Dunav sa Jadranskim morem, ali zbog brojnih poteškoća izgradnja ovog pravca se odlaze i odlučuje se da se Zaječar poveže najkracim putem sa Paraćinom.  Oblast Timoka privredno veoma bogata-poljoprivreda,stočarstvo,a u prvom planu rudarstvo,Borski rudnik nije bio povezan sa nijednom železnicom, a ugalj iz Vrške Čuke transportuje se do Dunava belgijskom prugom.

U proleće 1904.god počelo je obeležavanje pruge Paraćin-Zaječar,po izabranim trasama a bilo ih je nekoliko,jer problem predstavljao prelaz preko Čestobrodice.Pruga je prvobitno bila predviđena za normalnu širinu koloseka.

Postojalo je više varijanti trasa:
-prva je išla dolinom reke Grze od Izvora(Paraćinskog) do Obradovih Stolica (Čestobrodica) i Suvaje
-druga trasa je urađena bez tunela
-treća trasa sa istim nedostacima kao i prve deve a uz to bila je i najskuplja.
Komisija je više puta bivala obrazovana i uvek je davala različite predloge,zbog konfiguracije terena kojom bi trasa išla.
Najpovoljniju trasu dao je Ognjen Kuzmanović i po njoj je pruga i sagrađena.

Maja 1904.godine Uprava fondova odobrila je Vladi zajam za građenje novih pruga ,tako da se odmah pristupilo obeležavanju pruge.
Kako je trebalo početi sa gradnjom pruge,odmah je došlo do zastoja zbog širine koloseka,ministar građevina bio je za širinu koloseka od 1,00m dok su javnost,inženjersko udruženje kao i Nikola Pašić bili za širinu koloseka od 0,76m koja je i usvojena za građenje pruge.

Domaći građevinari gradili su i deonicu Paraćin-Donja Mutnica. Najteži deo pruge između Donje Mutnice i Bogovine, maja 1907.godine ustupljen je građevinskom preduzecu iz Pešte.
Decembra 1907.godprilikom građenja donjeg stroja preko Čestobrodice došlo je do velikog klizanja terena, pa su radovi obustavljeni. A onda je ponovo izasla komisija na teren i predlozili su novu varijantu sa velikim tunelom preko Čestobrodice.
Pore ovog problema pojavi se i problem sa stanovništvom Boljevca,jer je trasa pruge bila udaljena od varošice,a ministar nije uzimao u obzir njihove molbe.Tako da su se žalili Kralju Petru 1906.god prilikom njegovog obilaska Istočne Srbije.Tako da je on naredio da se trasa izmesti i približi Boljevcu.
Ovoj promeni trase doprineli su i braća Minh,vlasnici rudnika kamenog uglja "Rtanj",čime su prugu približili mestu do koga je vodila žičara za transport uglja(stanica Mirovo).

Deonice pruge od Paraćina do Izvora u dužini od 17,8km,kao i deonica Zaječar-Krivi Vir u dužini od 62,1km puštene su u saobraćaj 14.januara 1911.god.Istog dana u saobraćaj je  predata i deonica Zaječar-Vražogrnac u dužini od 7km kao veza za tzv. "belgijsku prugu".
Belgijskom prugom  dovožen je sav materijal kao i vozna sredstva,za izgradnju pruge Paracin-Vrazogrnac.

Evo i linka za "belgijsku prugu" za one koji nisu upoznati  

S obzirom na slabu razvijenost drumskog saobraćaja,u to vreme,dve deonice koje su pustene u saobracaj koristili su direktni putnici,jer su se roba i putnici prebacivali između Izvor i Krivog Vira tzv "transbordmanom".

Deonica od Krivog Vira do Izvora u duzini od 25,3km,potpuno je zavrsena u decembru 1911.godine.Ovu deonicu prvobitno je gradio strani prduzimač,međutim nije ispunio rok za završetak deonice(26.septembar 1910.god) pa deonica biva predata u ruke inženjera Petra Milenkovića,koji je sa jos nekoliko inženjera i domaćih radnika zavrsio posao na vreme.
Pruga je predat u saobraćaj 28.januara 1912,god,u duzini od 105,2km.

Tako je zavrsetkom i ove depnice pruge Paraćin-Zaječar,oblast Timoka,tj.oblast krajine od Dunava,preko Vražogrnca belgijskom prugom,povezana sa dolinom Morave odnosno prugom Beograd-Niš.

Pruga Paraćin-Zaječar povezana sa je sa uzanim prugama Zapadne Srbije, umetanjem treće šine u normalni kolosek pruge Beograd-Niš na deonici Paraćin-Stalać, tako da je i ovde kao i na deonici pruge od Vražogrnca do Zaječara, u upotrebi bio tzv "upleteni "kolosek.

Ova šina je skinuta za vreme okupacije Srbije od 1915.-1918.god, od strane Nemaca, jer je kretanje vozova bilo nesigurno zbog šine i skretnice, a nakon oslobođenja osetio se nedostatak uzanog koloseka na ovoj deonici pa je izgrađen uzani kolosek i završen 1924.god.

Pruga Paraćin-Zaječar bila je povezana i sa prugom Ćuprija-Senjski Rudnik-Ravna Reka  11.novembra 1915.god.

Nakon izgradnje pruge Užice-Vardište, 1925.godine,pruga Paraćin-Zaječar-Vražogrnac bila je povezana preko Mostara sa Jadranskim morem. Već1926.god počeli su redovno da saobraćaju direktni vozovi na relaciji Bor-Dubrovnik, koji su prevozili bakar iz Bora, a u Bor dovozili koks.

Na prugu Paraćin-Zaječar-Vražogrnac, bila je priključena pruga Bor-Metovnica.Ovu prugu gradilo je francusko društvo borskih rudnika, ne bi li svoje rudnike povezali sa mrežom pruga SDŽ.
Tako je pruga Bor-Metovnica predata u saobraćaj 10.maja 1912.god i preko stanice Metovnica vezana za prugu Paraćin-Zaječar-Vražogrnac.
Ovom prugom u duzini od 20,6km upravljala je direkcija borskih rudnika sve do 1952.god,a zatim je prešla u eksploataciju i javno saobraćaj SDŽ.

I evo jos jedan link,gde sam pisala o pruzi Bor-Metovnica 

Autor  teksta   Marija Stokić
Ostatk teksta i fotografije koje preate ovaj tekst
Možete pogledati na forumu Kluba Ljubitelj Timočkih Pruga


VAŠ KOMENTAR , PREDLOG , SUGESTIJU , NAPOMENU ....
NAPIŠITE OVDE