Akcija KLJTP "Hajduk Veljko 21. i 22. 08. 2010
 

Pošto je akcija završena, utisci sređeni i materijal pripremljen red je da našim poklonicima i čitaocima u slici i reči dočaramo pojedine momente sa akcije.
Elem, da bi smo izbegli gužvu oko kulturno-zabavne manifestacije "HAJDUK VELJKOVI DANI" : www.hajdukveljko.com/ krenuli smo 21.08.2010. godine i realizovali akciju specifičnu po načinu izvršenja.Ta specifičnost se ogledala u tome što je deo akcije izveden kopnenim putem, a deo akcije vodenim putem.
Naime, na trasi nekadašnje pruge uskog koloseka: Lenovac - Leskovac - Grlište, nakon njenog ukidanja, izgrađen je asfaltni put, koji je jednim svojim delom, od Leskovca do Grlišta, potopljen veštačkim jezerom : Grliško jezero, kao rezultat napretka građevinske tehnike (izgradnja brane) i tehnologije pripreme i prečišćavanja vode za piće (fabrika vode) za grad Zaječar.
Grliško jezero


Pre nego počnemo sa opisom same akcije, evo nekoliko napomena da bi se upoznali sa istorijom sela.
Hajduk Veljko
 

Čučuk Stana
 

Evo i nekoliko reči o samom rudniku, koji je doživeo istu sudbinu kao i svi rudnici, a kao rezultat snažnog napretka nauke i savremene tehnologije.
Pogledaj opširnije:




Članak je u celini prezet iz knjige
„PRIVATNE PRUGE UZANOG KOLOSEKA U SRBIJI 1881 – 2006.”
autora Nenada Govedarevića



„HAJDUK VELJKO“ Rudnik mrkog uglja Lenovac (1930-1955)

Rudnik mrkog uglja „Hajduk veljko“ nalazio se na oko 4 kilometara severozapadno od sela Lenovac, rodnog mesta junaka Prvog srpskog ustanka Veljka Petrovića.
Lenovac se nalazi na 14 kilometara jugozapadno od Zaječara.

Prvu povlasticu zvanu „Hajduk Veljko“, u veličini 1.485 hektara, dobio je 1929. godine izvesni Ljuba Ivanović iz Zaječara.
Ugljenokop je 1935. godine dobio novog vlasnika – Živojina Ristića iz Zvečana, zatim društva „Trepča Majns Ltd“ (Trepca Mines Ltd“ – Rudnici Trepča AD.).
Od 1938. godine ugljenokop je preuzeo Milorad Ivanović.
Eksploatacija uglja u Lenovcu počela je 1930. godine sa skromnom količinom od 540 tona. Proizvodnja se postepeno povećavala da bi 1940. godine dostigla 3.280 tona. Sve do početka rata, na ugljenokopu „Hajduk Veljko“ radilo je svega po desetak radnika.
Rudnik je radio sve vreme okupacije u Drugom svetskom ratu, a posle rata je nacionalizovan. U 1947. godini proizvedeno je 21.285 tona uglja, u 1948. oko 23.850 tona, da bi se u 1940. postigla proizvodnja od 24.290 tona.
Sledeće, 1950. godine prizvodnja je pala na 14.325 tona uglja.

Istraživanja su pokazala da su rezerve uglja u Lenovcu veoma male, pa je konačno, sredinom pedesetih godina (1955.) obustavljen svaki rad.

Ugljenokop „Hajduk Veljko“, prema statističkim podacima, u periodu od 1930-1950. godine proizveo je 98.134 tona uglja.
Od ugljenokopa u Lenovcu pa do železničke stanice Grlište na pruzi Knjaževac-Zaječar bila je 1941. godine izgrađena rudarska pruga, duga oko 17 kilometara, širine koloseka 600 mm.
Trasa pruge išla je uglavnom duž leve obale Grliške reke.
Ispred samog Grlišta bio je probijen tunel.
Kada je ugljenokop zatvoren, 1955. godine, pruga od Lenovca do Grlišta je demontirana i rashodovana, a zatim je u narednim godinama ukinuta i železnička stanica Grlište na pruzi Knjaževac – Zaječar.
Lokacija gde je nekad bila pruga uskog koleseka je na putu koji se vidi sa karte:



Deo od Leskovca do Grlišta (deda rašino brdo) nalazi se pod vodom.
To se jasno može videti i na
GOOGLE MAPS

Ekipa koja je realizovala akciju je bila malobrojna, verovatno zbog sezone godišnjih odmora, vrućine i dr, razloga.
Sastav je bio sledeći:Pera x 2, Branče, Boki, Cviki, Dragomir, Anica, dve Snežane, Goca, Sota,.

PODACI O POSETI  :

OPŠTA ZAMISAO :
Sa grupom elanova Kluba ljubitelja timoekih pruga obiai trasu nekada1nje pruge uskog koloseka : Lenovac – Leskovac - Grli1te.

CILJ OBILASKA :
Upoznati se sa trasom nekada1nje pruge „ Hajduk Veljko„ kulturom, istorijom i prirodnim lepotama tog kraja.

VREMENSKA ARTIKULACIJA : data je u Planu

DESTINACIJE :

1.- Lenovac:
2.- Leskovac
3.- Grli1te
4.- Manastir Sveti Petar i Pavle
5.- Objekat „Kod Pere“

VREME :
- polazak : 21.08.2010. godine u 07.00 ispred 3el. Stanice u Zajeearu ( Subota).
- povratak : 22.08.2010. godine do 20.00 ( Nedelja ).

DALJINA : oko 32 km. kopnom i oko 8 km vodom.

Šematski to izgleda ovako:

Taj dan beše lep "ki upisan" za akciju i mi napokon krenusmo.
Prva "stanica" nam je bila u s.Leskovac da bi se svi učesnici akcije prikupili, konsolidovali i prebrojali. Kad je to urađeno, nakon desetak minuta krenusmo ka s. Lenovac gde smo stigli po planu, zajedno sa našim domaćinom g-dinom Vučković Nikolom alijas Kole grejderista koji nije štedeo svoj bogati verbalizam da nam što bolje dočara prošla vremena.
Imenovani je u između ova dva "lepotana".


Naravno i ostatk akcijaša je bio na licu mesta


Posle kraćeg upoznavanja sa prisutnim meštanima, gde je svako imao po nešto da kaže i doda o temi, krenuli smo u obilazak sela i onoga što je ostalo od pruge.
Pažnju nam je odmah privukla škola sa svojim spomen pločama


a zatim i kuće u prepoznatljivom "moravskom" stilu kojih ima od onih što se samo ne sruše, pa do renoviranih koje su rezultat povratka na selo ili meštana ili zainteresovanih ljudi koji u prelepom ambijentu nalaze svoj mir i odsutnost od svakodnevnice koja je jako "brza" i često zna da bude pravi lavirint za pojedine njene savremenike.


Idući tako sokacima sela došli smo do mosta gde se jasno uočavaju trase nekadašnje pruge

Kada smo pošli trasom čekalo nas je iznenađenje koje samo po sebi ima opravdanja.
Pošto pruga odavno nije u funkciji, domaćin na trasi sagradio kuću.

Pošto je rudnik malo dalje od sela i iziskuje vreme za obilazak, a mi ga nismo imali, vratili smo se u centar sela, odakle smo posle kraćeg osveženja, krenuli dalje u obilazak.

Dalji obilazak u selu vodi nas do rodne kuće hajduk Veljka. Nje više nema, ostali su samo temelji koji su još uvek vidljivi i spomen obeležje koje su podigli meštani sela.

Spomen česma, na koju smo usput naišli, svedoči o još jednoj žrtvi železničkog saobraćaja tog doba: mladom Miodragu Joviću ložaču na lokomotivi koja se prevrnula na krivini blizu sela.

Na ovom mestu je nekada bila vodostanica za lokomotive,

a pruga se na dalje pruža u pravcu koji pokazuje naš domaćin,

tj. u pravcu sela Leskovca, naizmenično se ukrštajući sa asfaltnim putem,

a na ovom mestu je levo od njega.

Posle doručka kod našeg člana druga Cvikija, krenuli smo dalje u obilazak pruge, ali sada u sasvim promenjenim, i za većinu nas, neobičnim uslovima.
Išli smo prugom vozeći se u čamcu.

Naime, pruga je ispod vode Grliškog jezera i plovidba njenom trasom pričinjavala je posebno zadovoljstvo za koje se trebalo posebno primpremiti, kako u materijalnom, tako i u bezbednosnom i u navigacijskom smislu.
Za to su se svesrdno potrudili drug Cviki i Pera, kako svojim sredstvima, tako i svojim dugogodišnjim iskustvom na vodi.

Posle , za nas, istorijskog otiskivanja od obale počeli smo "plovidbu prugom" u kojoj smo uživali.
Ovo je samo deo ekipe.

Čamac u kojem sam se nalazio sigurnom rukom kormilario je

Plovidba je bila uspešna, a nastojali smo da plovimo prugom.

Iza ove krivine pruža se prelep pogled ka najširem delu jezera

Na ovoj fotografiji jasno se vidi sa leve strane biljno rastinje koje raste ispod vode, na asfaltu, koji je na trasi pruge, a dubina je oko 0,5 m.

Posle lepe plovidbe dođosmo kod druga Pere gde smo upriličili kraći odmor i obavili neophodne pripreme za nastavak putovanja.

Nastavak putovanja je trebalo nastaviti, takođe u čamcu, ka brani jezera i iza brane do sela Grlišta, a usput da se obiđe manastir Sv. Petra i Pavla.
I tako, posle odmora, okrepljenja i neophodnih priprema krenuli smo na treći deo putovanja, ne manje lep i interesantan koliko prethodna dva.

Prvo smo pripremili plovna sredstva

a zatim plovili i uživali

Kada smo se iskrcali, krenusmo kopnenim delom trase,

na kojoj je, kako kažu bio i

Trasa nas je dalje vodila u selo Grlište, gde su jasno vidljivi njeni tragovi

U povratku smo, kako je i planirano obišli manastir Sv. Petra i Pavla

a kako se u blizini ovakvog zdanja obično nalazi izvor hladne, planinske pijaće vode, to je i ovde slučaj

Kako je vrućina bila velika, tu smo se malo rashladili i krenuli nazad, ka našem zadnjem delu obilaska, tj. na ručak u izvanredno lepom ambijentu čuvenog zdanja "kod Pere"

Ovo je početak rada

pa nastavak

i na kraju gotovi proizvodi

Na kraju u smiraj dana

sređivali smo prve utiske i prepričavali dogodovštine dana do duboko u noć.
I šta reći posle svega, bilo nam je lepo, delimično uzbudljivo, prijatno i opušteno, a posebno zadovoljstvo pruža saznanje da ćemo našim čitaocima i
poklonicima pružiti dragocene podatke o nečemu što možda nisu znali, a bilo ih je sramota da pitaju ili nisu znali koga treba pitati.

Što reče jedan uman čovek :
"NIJE SRAMOTA NEZNATI, SRAMOTA JE NEZNATI, A NE PITATI"!

Neka sam pogled na ovog junaka

bude asocijacija na deo srpske nacionalne istorije, istorije ugljenokopa, pruga uskog koloseka i naše zaboravnosti ili kratkog pamćenja.



Autor fotografija i teksta
g-din Bojan Šrajer član uprave kluba


VAŠ KOMENTAR , PREDLOG , SUGESTIJU , NAPOMENU ....
NAPIŠITE OVDE

Komentari

Trenutno nema komentara.

Dodajte komentar

*Polja koja treba popuniti
(neće biti objavljeno)
 
Bold Italic Underline Strike Code Quote Insert line Bullet list Numeric list Link Email Image Video
 
Smile Sad Huh Laugh Mad Tongue Crying Grin Wink Scared Cool Sleep Blush Unsure Shocked
 
PITANJE: Ukucajte obrnutim redosledom: 123
 
Unesite odgovor na PITANJE :
 
Obavestite me o novim komentarima putem e-maila.